Разговор о порталу:Народноослободилачка борба/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Мислим да би требало да се скине ово добродошли на портал о...,то доста наружује портал. А људи могу и без тог добродошли. Било би много лепше кад би се скинуло.--VLADA ® 08:53, 25. новембар 2008. (CET)

Слажем се, ни боје ни оквир се не слажу са осталим порталом. А и огромно је ... --Саша Стефановић ® 12:43, 25. новембар 2008. (CET)

Препоучио бих уреднику портала да уклони велики уводни банер-добродошлицу. Наиме врло је незграпан у односу на остали садржај а такође исту ту информацију добијамо када прочитамо прву реченицу у наредном пољу.--Pinos (разговор) 22:30, 18. март 2009. (CET)

Овај портал насато је новембра 2008. године у част 65-огодишњеице Другог заседања АВНОЈ-а.-да ли је овако нешто потребно на енциклопеидјском порталу?--Pinos (разговор) 22:37, 18. март 2009. (CET)

Преправио сам на (мислим) неутралан тон. Ни мени се не свиђа та кутија на врху, али и неки други портали имају неку сличну поноситу конструкцију, види на пример Портал:Европска унија. Свакако да би било боље да добијемо некакав колаж слободно доступних слика, рецимо. У недостатку тога, ја бих ово уклонио, али таква одлука је ипак до људи који одржавају портал. --Dzordzm (разговор) 00:56, 19. март 2009. (CET)

ideja sa slikama zvuci dosta interesantno.--Pinos (разговор) 11:36, 19. март 2009. (CET)

Један предлог

Може ли да се направи посебна кутијица у оквиру портала где би били смештени чланци који су изабрани за сјајне/добре. Ово би предложио за свкаи портал. За неке немамо овакав садржај, за друге имамо мало али боље почети кад нема много посла. Шта мислите?--Војвода разговор 12:20, 8. мај 2009. (CEST)

Војводина

Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију. У току окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.-зар овакве тврдње не би више пристајале чланку Нацистичка окупација ВОјводине или ВОјводина у Другом светском рату. АКо је већ чланак о НОБ-у тада би пре требало говорити о устројству покрене на одређеној територији, борбама и слично. Нисам читао цео чланак али ми се чини да би увони део требало преформулисати.--Војвода разговор 12:40, 10. јун 2009. (CEST)

Непоуздани извори

За већину народних хероја је као једини извор информација наведена књига "Народни хероји Југославије" ("Младост", Београд, 1975. година). Рекао бих да то представља озбиљан проблем, пошто та књига свакако није објективан извор информација, него крајње једностран приказ људи и догађаја. Захваљујући тој и још понекој сличној цитираној књизи, у чланцима се могу наћи и овакве тврдње:

Рамиз Садику: Априла 1943. године Рамиз Садику и Боро Вукмировић су боравили у Ђаковици. Баш у то време Светозар Вукмановић Темпо је дошао у Призрен, и Боро и Рамиз су му кренули у сусрет. На путу их је фашистичка полиција изненадила и ухапсила. Знала је да су високи руководиоци НОП-а и покушала да одмах извуче податаке, зверским мучењем, дуж пута од Ђаковице према Призрену. Код села Ландовице, полиција чини последњи покушај да их, загрљене, раздвоји. На наредбу да се раздвоје, загрлили су се још јаче. Братски загрљени убијени су рафалима, 10. априла 1943. године.

Ранко Шипка: О Шипки народ је испјевао многе пјесме: »Када Ранко командује Петом, четници се растају са светом«. Ранко Шипка спада у ред највећих јунака Козаре свога времена. О његовом јунаштву су причане приче и стваране легенде.

Боро Вукмировић: Загрљени, отишли су у смрт, кличући Партији и народноослободилачкој борби.

Петар Лековић: У свитање се батаљон морао повући, јер је остао без муниције. Петар Лековић је застао да голим рукама одваљује стење, отискује га на непријатељске војнике и штити одступницу батаљону, који се повлачио уз брдо. Изрешетан је куршумима непријатеља у тренутку када је одваљивао последњу стену, да би је отиснуо на непријатеља.

Енвер Шиљак: Одржао је говор против окупатора и о потреби оружане борбе. 5. септембра 1941. године пред стријељање скинуо је своју блузу од шаторског крила и дао је кочијашу који је чекао ту да одвезе његово мртво тијело. Приликом стријељања није био добро погођен, остао је рањен на ногама, ухватио се за крваве груди и узвикнуо: »Што вам дрхте руке, фашистички пси, пуцајте! Можете убити Енвера Шиљка, али Комунистичку партију - никада! Пуцајте издајници! И у вас ће пуцати моји другови, комунисти и скојевци!«

итд, итд...

Сви ови чланци су писани користећи један или највише два извора, сви извори потичу од пре 35 и више година и у њима се јасно види да је стварна историја у великој мери искривљена и измешана са митом и пропагандом тада актуелних власти. Користити само ове изворе практично је исто што и писати о робовању под Турцима на основу народних песама. Такође, малтене све ове чланке је сам написао један корисник, очито близак комунистичкој идеологији, што такође доводи до сумње у објективно приказивање догађаја. Наравно, ово није његова кривица, јер он никога не спречава да преправи ове чланке, али чињеница да тих чланака има стварно много и да врве од тешко проверљивих информација сумњиве тачности тера ме да га саветујем да буде мало критичнији при преношењу чланака из једностраних извора, пошто наведени примери, каквих има много, бацају озбиљну сенку на његов рад. На српској википедији нема много људи и неће се стално наћи неко са довољно времена да исправља туђе грешке. Зато је потребно трудити се при писању чланака да грешака, пропаганде и проблематичних података буде што мање. Хвала.--Витриден (разговор) 03:56, 24. јун 2009. (CEST)

Чак и да је коришћен само један извор овакве реченице се могу избећи критичким сагледавањем текста. Треба у сваком тексту где се овако нешто јавља то обележити и назначити шта није у реду какони аутор могао да исрпави.--Војвода разговор 07:58, 24. јун 2009. (CEST)