Расковник

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Расковник (вишезначна одредница).
Насловна страница Расковника из 1969.

Расковник - часопис за књижевност и културу на селу је српски књижевни часопис који излази од 1968, а превасходно је посвећен књижевности која узор и извор налази у народном животу. Часопис излази у формату књижице величине А5, у брошираном повезу. Издавао га је Културни центар у Горњем МилановцуДружина песника са села „Сунцокрет“. Покренуо га је страсни књижевни прегалац Драгиша Витошевић и био његов први главни и одговорни уредник (1968 – 1982).

Часопис за културу и књижевност Расковник превасходно објављује, подстиче и вреднује све облике народне културе и изворног стваралаштва, не само у сеоској, већ и у градској средини, у Србији, затим на целом српском језичком подручју, а појединим прилозима и ван тих оквира. Расковник настоји да ослика појаве у народном животу, како савремене, тако и прошле. Странице часописа су отворене за прилоге из народног живота и културе, за стваралаштво песника са села и самоуких сликара, за истраживаче у подручју књижевности, језика, фолклора, митологије, етнологије, историје... Уредник је био и Добрица Ерић, од 1968. до 1975.

Расковник су помагали многи људи који су језик и народну културу доживљавали као део свог живљења и мишљења. Нарочито се истицао међу њима професор Владета Р. Кошутић. Доста су се залагали и Лала Јевтовић, Момчило Тешић, Милојко Ђоковић, Драгољуб Јевремовић, Бранко Јовановић, Милена Јововић, Србољуб Митић, Живадин Стевановић, Милош Луковић, Милорад Милошевић-Бревинац, као и многи други.

Од 1972. па до 1975. године, услед административних проблема Расковник није објављиван, када га обнавља дружина песника са села Сунцокрет у Београду. Од 1980. године Расковник почиње да објаљује Народна књига. Од 1987. Расковник преузима Народна библотека „Вук Караџић“ из Београда.

У јесен 1982. године главни уредник постаје Љубинко Раденковић, а у уређивању учествују др Драгослав Антонијевић, мр Ненад Љубинковић, Зоран Вучић, Вера Колаковић, Радослав Мирослављев и Ђорђе Драгосавац, као технички уредник. Расковничког петла, односно амблем Расковника је осмислио и насликао Иван Рабузин, истакнути наивни сликар. На клапни предње корице је стајало: Расковник је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. - Из Вуковог „Рјечника“

Литература[уреди]

  • Расковник: часопис за књижевност и културу на селу, уредник Драгиша Витошевић и др, Дружина песника са села „Сунцокрет“, Горњи Милановац, 1968 -
  • О Расковнику, Љиљана Дукић: Књига и језик у развоју савременог друштва: Међународна научна конференција. Зборник радова, Београд, (2011). стр. 473—476.