Расковник (старословенска митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Расковник је трава за коју се, према вјеровању Старих Словена сматра да има магичне моћи. Уз помоћ ње се могу отворити свака врата, окови и могуће је рашчинити сваку магију.

Вјеровања и обичаји[уреди]

Расковник се врло тешко налази. Да би га пронашао човјек мора себе или неко друго биће оковати у букагије. У вријеме када падне сумрак он треба да тумара све док му се окови не отворе сами. Када се окови сами отворе - значи да на том мјесту гдје су се отворили има расковника. По народним легендама митско благо цара Радована се може наћи само помоћу расковника. Исто тако постоји једна ноћ у години када на папрати цвјетају магични цвјетови - у току те ноћи је најлакше пронаћи расковник. Вјерује се чак да је управо тај магични цвијет са папрати расковник. Расковник се не може са сигурношћу идентификовати са неком другом биљком и не може се доказати да је он једина биљка са магичним моћима. У источној Србији расковником називају једну биљку вретенастог облика коју још и називају гладац. Коријен ове биљке је величине људске шаке, а надземни дио је покривен крупним нитима које подсјећају на људску косу. Ипак већи дио ових биљака нема магичне моћи. Још један назив за расковник је и земаљски кључ. Земаљски кључ (расковник) за човјека могу пронаћи птице - жује тако што им човјек затвори гнијездо и испод њега стави црвену мараму. Жуја ће донијети земаљски кључ (расковник) и њиме откључати пут до гнијезда. Када то заврши, расковник ће бацити у црвену мараму јер мисли да је марама ватра која ће уништити расковник. Исто тако у различитим подручјима остале животиње (змија, корњача..) доводе човјека до расковника. У су Украјини лопови пришивали клин-траву (расковник) на руку. Звали су је клин-трава јер су приликом кошења коси испадали сви клинови ако би наишла на расковник. Лопови су са расковником лакше обијали браве. У околини Ивањице у Србији су људи расковник стављали на расјечен прст. Расковник такође ослобађа невидљиве магијске везе и ослобађа уклете душе.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ненад Гајић, Словенска митологија, Лагуна, Београд. 2011.
  • Веселин Чајкановић, Стара српска религија, Београд, 1994.
  • Сретен Петровић, Српска митологија у веровању, Београд 2015.
  • Спасоје Васиљевић, Словенска митологија, Србобран, 1928.
  • Др Јосип Мал, Историја народа, Љубљана, 1939.
  • Тимар Мерсебуршки, Хроника, 1012-1018.
  • Хелмолд, Хроника Словена, 1171.
  • Повест минулих лета или Несторова хроника, XI vek