Расковник (старословенска митологија)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Расковник је трава за коју се, према вјеровању Старих Словена сматра да има магичне моћи. Уз помоћ ње се могу отворити свака врата, окови и могуће је рашчинити сваку магију.
Вјеровања и обичаји[уреди | уреди извор]
Расковник се врло тешко налази. Да би га пронашао човјек мора себе или неко друго биће оковати у букагије. У вријеме када падне сумрак он треба да тумара све док му се окови не отворе сами. Када се окови сами отворе - значи да на том мјесту гдје су се отворили има расковника. По народним легендама митско благо цара Радована се може наћи само помоћу расковника. Исто тако постоји једна ноћ у години када на папрати цвјетају магични цвјетови - у току те ноћи је најлакше пронаћи расковник. Вјерује се чак да је управо тај магични цвијет са папрати расковник. Расковник се не може са сигурношћу идентификовати са неком другом биљком и не може се доказати да је он једина биљка са магичним моћима. У источној Србији расковником називају једну биљку вретенастог облика коју још и називају гладац. Коријен ове биљке је величине људске шаке, а надземни дио је покривен крупним нитима које подсјећају на људску косу. Ипак већи дио ових биљака нема магичне моћи. Још један назив за расковник је и земаљски кључ. Земаљски кључ (расковник) за човјека могу пронаћи птице - жује тако што им човјек затвори гнијездо и испод њега стави црвену мараму. Жуја ће донијети земаљски кључ (расковник) и њиме откључати пут до гнијезда. Када то заврши, расковник ће бацити у црвену мараму јер мисли да је марама ватра која ће уништити расковник. Исто тако у различитим подручјима остале животиње (змија, корњача..) доводе човјека до расковника. У су Украјини лопови пришивали клин-траву (расковник) на руку. Звали су је клин-трава јер су приликом кошења коси испадали сви клинови ако би наишла на расковник. Лопови су са расковником лакше обијали браве. У околини Ивањице у Србији су људи расковник стављали на расјечен прст. Расковник такође ослобађа невидљиве магијске везе и ослобађа уклете душе.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ненад Гајић, Словенска митологија, Лагуна, Београд. 2011.
- Веселин Чајкановић, Стара српска религија, Београд, 1994.
- Сретен Петровић, Српска митологија у веровању, Београд 2015.
- Спасоје Васиљевић, Словенска митологија, Србобран, 1928.
- Др Јосип Мал, Историја народа, Љубљана, 1939.
- Тимар Мерсебуршки, Хроника, 1012-1018.
- Хелмолд, Хроника Словена, 1171.
- Повест минулих лета или Несторова хроника, XI vek
