Ресаста печурка
| Ресаста печурка | |
|---|---|
| |
| Agaricus vaporarius | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | Agaricomycetes
|
| Ред: | Agaricales
|
| Породица: | Agaricaceae
|
| Род: | Agaricus
|
| Биномно име | |
| Agaricus vaporarius | |
Ресаста печурка (Agaricus vaporarius) врста је гљиве из породице Agaricaceae.[1]
Опис
[уреди | уреди извор]- Кључне карактеристике: бледа смеђа боја, чврст стручак, вунасте крпице, често дубоко укорењена[2]
- Шешир је промера 10 – 15 cm, у почетку полукугласт, касније конвексан. На крају је отврорен, меснат и тврд. На самом почетку раста смеђопегаве или потпуно смеђе боје, после се потпуно одвајају широке смеђе чехице (влаканца). Руб, због остатка венчића, испуцано крпаст.
- Хименофор у листићима, слободним и врло густим. Најпре бивају сивкастоцрвенкасти, затим тамносмеђи или готово црни. Оштрица је увек нешто светлије боје.
- Стручак је ваљкаст. Најпре пун, а затим шупаљ, дебео и бео. Према горе је гладак, а према основи ваљкаст. Поседује бео и дебео венчић који је с горње стране мало ребраст, а руб му је двострук. На доњој страни стручка неретко остане још један прстен који представља остатак овоја (velum universale).
- Месо је прљаво бело, дебело и тврдо. У почетку пријатног укуса. Мирис асоцира на шуму и дрво.
Хемијска реакција
[уреди | уреди извор]Месо у додиру са анилином постаје црвено или црвеносмеђе. У додиру са фенолом за 10-ак минута црвенкасто па смеђе.[3]
Јестивост
[уреди | уреди извор]Јестива гљива али се не одликује претераним укусом и квалитетом. Сезона брања је од јула до новембра.[4] Код неких особа може изазвати болове у желуцу.[5]
Екологија и станиште
[уреди | уреди извор]Сапробна гљива која се уочава обично у малим скупинама на рубу шума, поред путева, паркова и башта са стељом од опалог лишћа. Преферира сенку дрвећа и подлоге богате хумусом. Не сматра се за врсту која се често среће.[4]
Могућност замене са другим гљивама
[уреди | уреди извор]Могућа је замена са групом гљива чије месо слабо или јако мења боју. Сигуран знак да се ради о овој врсти јесте други прстен као остатак овоја на доњем делу стручка. Нема опасности од замене са отровним врстама.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Agaricus vaporarius (Vittad.) M.M.Moser”. www.gbif.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30.
- ^ Kibby, Geoffrey (2006). Philip's guide to mushrooms and toadstools of Britain and Northern Europe. London: Philip's. ISBN 978-0-540-08936-9. OCLC 137209440.
- ^ а б в Božac, Romano (2005). Enciklopedija gljiva 1. Zagreb. ISBN 953-0-61413-6. OCLC 1163865881.
- ^ а б „Agaricus subperonatus”. First Nature. Приступљено 3. 9. 2022.[мртва веза]
- ^ „Medusa Mushroom”. Wild Food UK (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30.