Пређи на садржај

Ресаста печурка

С Википедије, слободне енциклопедије

Ресаста печурка
Agaricus vaporarius
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Agaricomycetes
Ред:
Agaricales
Породица:
Agaricaceae
Род:
Agaricus
Биномно име
Agaricus vaporarius

Ресаста печурка (Agaricus vaporarius) врста је гљиве из породице Agaricaceae.[1]

  • Кључне карактеристике: бледа смеђа боја, чврст стручак, вунасте крпице, често дубоко укорењена[2]
  • Шешир  је промера 10 – 15 cm, у почетку полукугласт, касније конвексан. На крају је отврорен, меснат и тврд. На самом почетку раста смеђопегаве или потпуно смеђе боје, после се потпуно одвајају широке смеђе чехице (влаканца). Руб, због остатка венчића, испуцано крпаст.
  • Хименофор у листићима, слободним и врло густим. Најпре бивају сивкастоцрвенкасти, затим тамносмеђи или готово црни. Оштрица је увек нешто светлије боје.
  • Стручак је ваљкаст. Најпре пун, а затим шупаљ, дебео и бео. Према горе је гладак, а према основи ваљкаст. Поседује бео и дебео венчић који је с горње стране мало ребраст, а руб му је двострук. На доњој страни стручка неретко остане још један прстен који представља остатак овоја (velum universale).
  • Месо је прљаво бело, дебело и тврдо. У почетку пријатног укуса. Мирис асоцира на шуму и дрво.
  • Споре су округласте, димезија 6 – 7 x 4,5 – 6 µm. Отрусина (отисак спора) је гримизносмеђа.[3]

Хемијска реакција

[уреди | уреди извор]

Месо у додиру са анилином постаје црвено или црвеносмеђе. У додиру са фенолом за 10-ак минута црвенкасто па смеђе.[3]

Јестивост

[уреди | уреди извор]

Јестива гљива али се не одликује претераним укусом и квалитетом. Сезона брања је од јула до новембра.[4] Код неких особа може изазвати болове у желуцу.[5]

Екологија и станиште

[уреди | уреди извор]

Сапробна гљива која се уочава обично у малим скупинама на рубу шума, поред путева, паркова и башта са стељом од опалог лишћа. Преферира сенку дрвећа и подлоге богате хумусом. Не сматра се за врсту која се често среће.[4]

Могућност замене са другим гљивама

[уреди | уреди извор]

Могућа је замена са групом гљива чије месо слабо или јако мења боју. Сигуран знак да се ради о овој врсти јесте други прстен као остатак овоја на доњем делу стручка. Нема опасности од замене са отровним врстама.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Agaricus vaporarius (Vittad.) M.M.Moser”. www.gbif.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30. 
  2. ^ Kibby, Geoffrey (2006). Philip's guide to mushrooms and toadstools of Britain and Northern Europe. London: Philip's. ISBN 978-0-540-08936-9. OCLC 137209440. 
  3. ^ а б в Božac, Romano (2005). Enciklopedija gljiva 1. Zagreb. ISBN 953-0-61413-6. OCLC 1163865881. 
  4. ^ а б „Agaricus subperonatus”. First Nature. Приступљено 3. 9. 2022. [мртва веза]
  5. ^ „Medusa Mushroom”. Wild Food UK (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-30.