На турниру је по први пут учествовало 15 репрезентација, а све селекције су у такмичење кренуле од прелиминарне рунде и није било повлашћених тимова. Учешће на турниру отказала је селекција Сједињених Држава.
Титулу светског првака, осму по реду освојила је селекција Канаде, испред домаћина Швајцарске и Уједињеног Краљевства. Као најбоље пласираној европској селекцији Швајцарској је припала и титула континенталног првака (друга по реду).
На првенству је учествовало укупно 15 националних тимова, што је представљало рекорд у дотадашњим првенствима када је број учесника у питању. Такмичење се одвијало у неколико фаза. У прелиминарној рунди све екипе су подељене у 4 групе, 3 са по 4 тима и једна са 3 екипе. Након што су све екипе одиграле утакмице са противницима из група, по две првопласиране екипе из сваке групе пласирале су се у другу рунду.
У другој фази такмичења 8 најбољих из прве рунде подељено је у две групе са по 4 тима, а по две првопласиране селекције из обе групе пласирале су се у финалну групу. У финалној рунди играло се по једнокружном систему.
У прелиминарној фази учествовало је 15 екипа подељених у 4 групе, а играло се по једнокружном систему. По две најбоље пласиране селекције из сваке групе обезбедиле су пласман у наредну фазу такмичења, док је преосталих 7 екипа такмичење наставило у разигравању за пласман од 9. до 15. места.
У другој фази учествовало је 8 екипа које су биле пласиране на прве две утакмице из прве фазе. Екипе су биле подељене у две групе са по 4 тима, а након једнокружног система играња пласман у финалну групу обезбедиле су по две првопласиране селекције, док су екипе које су заузеле 3. и 4. место такмичење наставиле у разигравању за пласман од 5. до 8. места. У случају нерешеног резултата играли су се продужеци, изузев у ситуацијама када екипе више нису имале шансу да обезбеде наставак такмичења.
Разигравање за пласман од 5. до 15. места одвијало се у две групе. У првој групи за пласман од 9. до 15. места разигравале су екипе које нису успеле да се кроз прелиминарну фазу пласирају у другу рунду. Тих 7 екипа је било подељено у две групе (једна са 3 а друга са 4 учесника). Победници обе групе одиграли су додатну утакмицу за 9. место док су остале позиције одређене на основу укупног учинка.
Утакмице за пласман од 5. до 8. места игране су по елиминационом систему. У том делу такмичења учествовале су 4 екипе из друге фазе које нису успеле да се изборе за финалну фазу.
У финалној групи, и борби за медаље наступиле су 4 најбоље селекције из друге фазе. Резултат утакмице са екипом из исте групе у другој фази се преносио, а играле су се две утакмице са екипама из супротне групе.
Швајцарска
Шампион
Канада (8. титула)
Други
Трећи
Уједињено Краљевство
Шведска
Мађарска
Холандија
Француска
Италија
Пољска
Немачка
Чехословачка
Аустрија
Румунија
Белгија
Летонија
.svg)
