Севернолапонски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Севернолапонски језик је заступљен у области означеној бројем 5.
Трилингвални међународни знак на финском, шведском и севернолапонском језику, на граници између Норвешке и Финске, на путу Е8 код места Килписјарви (Финска)

Севернолапонски или северносамски језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик с највише говорника међу лапонским језицима. Број говорника је око 20.000.

Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.

Класификација[уреди | уреди извор]

Севернолапонски језик спада у лапонске језике, који чине огранак уралске језичке породице.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Севернолапонски је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству с лапонским језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.

Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.

Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.

Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.

Статус[уреди | уреди извор]

Севернолапонски у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.