Студијска симфонија

С Википедије, слободне енциклопедије

Симфонија ф - мол, WAB 99, студијска или „број 00“, Антона Брукнера је прво инструментално дело композитора са неколико става. Брукнер је писао симфонију од 15. фебруара 1863. до 15. маја 1863. (три месеца) у Линцу.

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

Симфонија је скромних размера - четири става трају од 36 (Скровачевски) до 47 минута (Инбал).

Анализа дела[уреди | уреди извор]

Први став (Allegro molto vivace) је најбржи став у свим Брукнеровим симфонијама и веома ретко га свирају као самосвојно Allegro molto vivace. У првом и последњем (Finale: Allegro) ставу видљив је утицај Роберта Шумана и Феликса Менделсона Бартолдија, а у другом (Andante molto) - 41. симфоније Моцарта. Трећи став (Scherzo: Schnell) наговести типични каснији скерцо-стил Брукнера.

Извођачи[уреди | уреди извор]

Први пут симфонија је извођена 18 марта 1924 Францом Мојслом у Клостернојбургу.

  • Шкотски кралски симфонијски оркестар, диригент: Георг Тинтнер
  • Радиосимфонијски оркестар Сарбрикена, диригент: Станислав Скровачевски
  • Симфонијски Оркестар Радио Франкфурта, диригент: Елиаху Инбал