Усник (лимени дувачки инструменти)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8e/Trumpet_mouthpiece_2.jpg/220px-Trumpet_mouthpiece_2.jpg)
На лименим дувачким инструментима усник или писак је онај део инструмента на који се ослањају усне свирача. Они су конструисани тако да пренесу максимум „информација“ са усана, уста, језика и плућа свирача на ваздушни стуб инструмента. Помоћу самог усника се може одсвирати неколико тонова, лошег квалитета. Од форме и структуре усника зависи боја звука инструмента. Због тога је Рихард Вагнер да би омекшао звук тубе ставио на њу усник рога[1]. На инструментима западне класичне традиције, постоји више врста усника. Најчешћи је онај који се може срести код класичних лимених дувача и састоји се од кружног отвора који води до главног тела инструмента. Усне свирача вибрирају док су притиснуте у отвор и стварају под притиском ваздуха тзв. „опнени језичак“. Ово треперење изазива вибрације и ваздушног стуба инструмента. Треперење је најјаче управо код усника и код супротног краја цеви, док се према унутрашњости смањује и нестаје око средине. На већини лимених дувача, као што су трубе и тромбони, усник је плитак и чашичастог облика, док је код хорне и тубе дубљи и левкаст. Од облика усника зависи и тембр инструмента.
Усник се јавља и код неких дрвених дувача, али са сврхом да држи језичак од трске.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kovačević, Krešimir, ур. (1977). „Pisak”. MUZIČKA enciklopedija. 3, Or-Ž (2 изд.). стр. 80.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kovačević, Krešimir, ур. (1977). „Pisak”. MUZIČKA enciklopedija. 3, Or-Ž (2 изд.). стр. 80.
- Ардли Нил. Енциклопедија свезнање: „Музика“. Књига-комерц: Београд. 2005. ISBN 978-86-7712-126-6.