Хамбер оклопна кола

С Википедије, слободне енциклопедије
Оклопна кола Хамбер

Оклопна кола Хамбер.
Оклопна кола Хамбер.

Основне карактеристике
Земља порекла Уједињено Краљевство
Намена оклопна кола
Произвођач Associated Equipment Company (AEC)
Почетак производње 1941.
Број примерака 1.530 Мк I-III, 2.118 Мк IV[1]
Брзина на путу 75 km/h
Димензије и маса
Дужина 4.55 m
Ширина 2.15 m
Висина 2.20 m
Тежина 6.39 t
Опрема
Главно наоружање митраљез Беса од 15 mm/топ од 37 mm
Споредно наоружање митраљез Беса од 7,92 mm
Оклоп 15 mm
Снага (КС) 90 КС
Посада
Посада 3 (Мк I-II)/4 (Мк III-IV)

Оклопна кола Хамбер (енг. Humber Armoured Car) су британска оклопна кола из Другог светског рата.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Током 20-их година Британци су били главни корисници оклопних кола. Већина возила у армији и РАФ била су релативно лака, заснована на шасији Ролс-Ројс 4x2. Возила за извоз била су тежа, користећи шасију 6x4 камиона Ланкестер или Кросли. Почетком 30-тих, војска је изгубила интересовање за оклопна кола, у корист лаких тенкова као извиђачког возила. Развој оклопних кола престао је након 1934.[2] Потреба за оклопним колима са погоном на 4 точка постала је очигледна крајем 30-их година, али су прва тестирања таквих возила почела тек 1938. Тако су 1939-1941. настала оклопна кола Гај и Хамбер Mk I.[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Хамбер Мк I састојао се од трупа оклопних кола Гај IА постављеног на шасију КТ4 4x4, што је неупоредиво побољшало поузданост возила. Нови мотор поправио је однос снаге и тежине. Наоружање је остало исто, један митраљез од 15 и један од 7,92 mm у куполи. Побољшан труп, са бољим видиком при вожњи уназад, дао је Мк II, док је Мк III добио куполу за 3 човека. Мк IV био је знатно бољи, са непопуларним митраљезом од 15 mm замењеним америчким тенковским топом од 37 mm. [3]

У борби[уреди | уреди извор]

Иако засењен модернијим возилом Дајмлер, Хамбер је остао популаран и у служби до краја рата.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Ness 2002, стр. 27
  2. ^ Ness 2002, стр. 20.
  3. ^ Ness 2002, стр. 44.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.