Ben Ејnsli
| Ben Ејnsli | |
|---|---|
 Ser Čarls Benedikt Ejnsli 2014. godine | |
| Puno ime | Čarls Benedikt Ejnsli |
| Ime po rođenju | Charles Benedict Ainslie |
| Druga imena | Sir Ben Ainslie |
| Datum rođenja | 5. фебруар 1977. |
| Mesto rođenja | Maklsfild, Češir Engleska |
| Prebivalište | Engleska |
| Državljanstvo | englesko |
| Zanimanje | sportski jedriličar |
| Supružnik | Džordži Tompson (в. 2014) |
Ser Čarls Benedikt Ејnsli, CBE (rođen 5. februar 1977) engleski je sportski jeriličar. Ејnsli je jedan od najuspešnijih jedriličara u Olimpijskoj istoriji. On je osvojio medalje na pet uzastopnih olimpijada od 1996 nadalje, uključujući zlato na četiri olimpijade održane između 2000 i 2012.[1][2]
On je jedan od troje sportista koji su osvojili medalje na pet različitih Olimpijskih igara u jedriličarstvu, i treća osoba koja je osvojila pet olimpijskih medalja u tom sportu (nakon Torbena Grael i Roberta Šajta), a isto tako je druga osoba koja je osvojila četiri zlatne medalje, nakon Pola Elvstrema.[2][3]
Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]
Ејnsli je rođen u Maklsfildu u Engleskoj od oca Roderika i majke Su Ејnsli. Roderik je bio kapetan broda koji je učestvovao u prvom krugu Vitbredove svetske trke 1973.[4] Benova starija sestra Fleur je udata za Džeroma Pelsa, bivšeg generalnog sekretara Međunarodne jedriličarske federacije (ISAF).[4] Ejnsli se školovao u dve nezavisne škole: u školi Tera Nova u seoskom području blizu sela Holms Čapel u Češiru na severozapadu Engleske, i Truro školi u gradu Truro, Kornvol, a zatim je pohađao Piter Simonds koledž u Vinčesteru u Hampširu.[5]
Karijera[уреди | уреди извор]
Ејnsli je naučio da jedri u Ristrongvet Kriku u blizini Flmuta u Kornvalu.[6] S plovidbom je započeo u uzrastu od osam godina, a prvi put se takmičio kad je imao deset godina.[7] Njegovo prvo međunarodno takmičenje bilo je u njegovoj dvanaestoj godini na svetskim prvenstvima Optimista 1989. godine, koje je održano u Japanu, gde je zauzeo 73. mesto.
Olimpijske igre[уреди | уреди извор]
Ејnsli je osvojio srebro na Letnjim olimpijskim igrama 1996.[8][9][10] i zlato na Letnjoj olimpijadi 2000.[11][12][13] godine u laser klasi. On je stekao dodatnih 18 kg (2 lb 12 funti) i prešao u veću Fin klasu na Letnjim olimpijskim igrama 2004. godine, gde je osvojio zlato, podvig koji je ponovio u takmičenjima 2008. i 2012. godine.[14]
Dana 19. maja 2012. godine, Ensli je postao prva osoba koja je u Velikoj Britaniji nosila olimpijsku baklju. Započevši sedamdesetodnevnu turneju po Ujedinjenom Kraljevstvu u Lands Endu, bio je prvi od 8.000 nosača baklji.[15] On je izabran 11. avgusta 2012. da nosi zastavu za tim Velike Britanije na ceremoniji zatvaranja Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine.[16]
Lični život[уреди | уреди извор]
Ејnsli živi u Sivjuu na ostrvu Vajt i učestvuje u radu lokalnog jedriličarskog kluba i počasni je član Kraljevske eskadrile jahti.[17][18][19] Njega je trenirao je Dejvid (Sid) Haulet, koji se takmičio u plovidbi finom na Letnjim olimpijskim igrama 1976. On navija za Čelsi.[4]
Avgusta 2014, Ejnsli je bio jedna od 200 javnih ličnosti koje su potpisale pismo Gardijanu u kome su izrazili nadu da će Škotska glasati da ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva na septembarskom referendumu o tom pitanju.[20]
Dana 20. decembra 2014, Ејnsli je oženio Džordži Tompson, bivšu voditeljku emisije Sky Sports News.[21] Par ima ćerku Belatriks, rođenu 2016. godine.[22]
Nagrade i počasti[уреди | уреди извор]
- 1995 Britanski jedriličar godine, kao i 1999, 2000 i 2002.
- 1998 Svetski jedriličar godine Međunarodne jedriličarske federacije, kao i 2002, 2008 i 2012. Ејnsli je takođe bio nominovan 2004. i 2011. godine
- 2001 Član reda Britanskog carstva (MBE)
- 2002 Počasni stepen, Univerzite u Čičesteru[23]
- 2005 Oficir reda Britanskog carstva (OBE)[24][25]
- 2005 Počasni doktor prava, Univerzitet Exetera[26]
- 2007 Počasni doktor sporta, Sauthemptonski Solent univerzitet[27]
- 2008 Nominovan je za BBC sportistu godine[28] kao i 2012. i 2013.[29]
- 2009 Komandir reda Britanskog carstva (CBE)[30]
- 2013 Vitez prvostupnik za službu jedriličarstva.[31][32]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ "Ainslie's ambition: Sailing hero takes on America's Cup challenge"
- ^ а б Morris, Steven (5. 8. 2012). „Ben Ainslie wins his fourth Olympic gold medal for Great Britain”. The Guardian. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ „Ben Ainslie wins fourth Olympics sailing gold medal”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ а б в Elaine Bunting (5. 8. 2012). „20 things about Ben Ainslie”. yachtingworld.com. Приступљено 10. 8. 2012.
- ^ „Ben Ainslie profile”. Sailor Biography. ISAF UK. Приступљено 17. 8. 2008.
- ^ Steven Morris (18. 5. 2012). „Ben Ainslie's Olympic torch run sets course for London Games”. The Guardian.
- ^ „About Ben”. www.benainslie.com. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. Приступљено 6. 11. 2011.
- ^ Glanton, Dahleen. „Atlanta debates how golden it was”. Chicago Tribune (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ „Live From PyeongChang”. TvTechnology (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ „Atlanta: 20 years later”. Sports Business Journal (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ „Sailing at the 2000 Summer Olympics”. Olympedia. Архивирано из оригинала 27. 06. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2020.
- ^ Kubatko, Justin. „Sailing at the 2000 Atlanta Summer Games”. Olympics at Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2011.
- ^ „IYRU Olympic Update”. ISAF. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 18. 9. 2011.
- ^ Both his gold medal winning Laser and Finn dinghies are currently displayed at the National Maritime Museum Cornwall
- ^ „Ben Ainslie Starts the Torch Relay”. The BBC. 19. 5. 2012. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ „Ben Ainslie to carry British flag at Olympics closing ceremony”. BBC Sport. 10. 8. 2012. Приступљено 10. 8. 2012.
- ^ Dear, Ian (1985). The Royal Yacht Squadron, 1815–1985. Stanley Paul. ISBN 978-0091625900.
- ^ Guest, Montague; Boulton, William B. (1902). The Royal Yacht Squadron [...] Complete list of members with theirs yachts from the foundation of the club. John Murray.
- ^ Pritchett, Robert Taylor (1894). „The Royal Yacht Squadron and The History of the Royal Cups”. Yachting Volume II. Longmans, Green & Co, London. стр. 9—20.
- ^ „Celebrities' open letter to Scotland – full text and list of signatories | Politics”. theguardian.com. 2014-08-07. Приступљено 2014-08-26.
- ^ „Ben Ainslie Marries”. YBW. 23. 12. 2014. Приступљено 3. 1. 2015.
- ^ „Always Sunny in Ainslie Land”. 26. 7. 2016. Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ University of Chichester (26. 9. 2013). „Honorary Graduate Ben Ainslie inspires America's Cup Win”. University of Chichester. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ „No. 56070”. The London Gazette (Supplement). 30. 12. 2000. стр. 13.
- ^ „No. 57509”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 2004. стр. 9.
- ^ University of Exeter (2015). „Honorary Graduates of the University”. University of Exeter. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ Matt Smith (14. 9. 2007). „University to honour Olympian Ben”. Southern Daily Echo. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ Karenza Morton (12. 12. 2008). „Vote for Ben !”. The Daily Sail. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ BBC Sport: Bradley Wiggins wins BBC Sports Personality of the Year; accessed 17 December 2012.
- ^ „No. 58929”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 2008. стр. 7.
- ^ „No. 60367”. The London Gazette (Supplement). 29. 12. 2012. стр. 2.
- ^ „Knights Bachelor” (PDF). Cabinet Office. 29. 12. 2012. Приступљено 29. 12. 2012.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Olympic Studies Centre (март 2015). „SAILING: History of Sailing at the Olympic Games” (PDF). stillmed.olympic.org. International Olympic Committee. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-03-07. г. Приступљено 2017-03-07.
- „Pre-Start Routines”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017.
- Schanen, Bill. „Keeping a lookout is easier said than done”. Sailing Magazine. Архивирано из оригинала 2006-05-08. г. Приступљено 13. 2. 2006.
- The Atlanta Committee for the Olympic Games (1997). The Official Report of the Centennial Olympic Games, Volume I Planning and Organization (PDF). Atlanta: Peachtree Publishers. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 08. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2011.
- The Atlanta Committee for the Olympic Games (1997). The Official Report of the Centennial Olympic Games, Volume II The Centennial Olympic Games (PDF). Atlanta: Peachtree Publishers. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 08. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2011.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Zvanični veb-sajt
- Ben Ainslie Booking Agency Profile Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2014)
- Ainslie Olympic profile Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2010)
- Interview for TF90M на сајту Wayback Machine (архивирано 2008-09-19)
- National Maritime Museum Cornwall website
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
