Пређи на садржај

Regulatorna tehnologija

С Википедије, слободне енциклопедије

Regulatorna tehnologija, skraćeno: RegTech (srpski Regtek), je upotreba informacione tehnologije za poboljšanje regulatornih i procesa usklađenosti. Regtek se najkorisnije primenjuje na industrije i aktivnosti koje su podložne strogoj regulaciji, kao što su finansijske usluge, igre na sreću, zdravstvena zaštita, farmaceutska industrija, energetika i telekomunikacije. Regtek stavlja poseban naglasak na regulatorno praćenje, izveštavanje i usklađenost i teži da poboljša transparentnost, kao i doslednost i standardizuje regulatorne procese, da ukloni dvosmislenost iz propisa i obezbedi rezultate višeg kvaliteta po nižoj ceni.[1]

Do danas, regtek se fokusirao na digitalizaciju ručnih procesa izveštavanja i usklađenosti u industriji finansijskih usluga, na primer u kontekstu zahteva za upoznavanje svojih klijenata, i često se pogrešno pripisuje kao podskup FinTech-a. Njegova primena na šire industrije, kao što je energetika,[2] potvrđuje da je regtek podskup GovTech-a.[3]

Osnovni benefiti

[уреди | уреди извор]

Regtek nudi značajne uštede u troškovima industriji i regulatorima, a akademski rad iz 2016. godine sugerisao je da je potencijal RegTech-a daleko veći, navodeći da “Ima potencijal omogućiti gotovo istovremeni i proporcionalni regulatorni režim koji identifikuje i rešava rizike, dok takođe olakšava daleko efikasnije poštovanje propisa.”[4]

Nasuprot tome, empirijska studija iz 2024. godine koja se fokusira na regulatornu promenu koja je podstakla finansijske savetnike iz Sjedinjenih Država da oko 2014. godine usvoje regtek, nalazi da su ukupno izbegnute štete od smanjenih pritužbi kupaca oko jedne desetine prosečnih troškova prijavljenih u industrijskim izveštajima.[5] Međutim, mogu postojati i druge indirektne koristi od regteka koje nisu uzete u obzir u studiji.

Nastanak

[уреди | уреди извор]

Na nivou uprave, FCA je bilo prvo vladino telo koje je uspostavilo i promovisalo termin regtek, definišući ga kao: “Regtek je podskup finteka koji se fokusira na tehnologije koje mogu olakšati odgovor na regulatorne zahteve efikasnije od postojećih pristupa”.[6]

U martu 2015. godine, izveštaj glavnog naučnog savetnika britanske vlade, doneo je tezu da “FinTech ima potencijal da se primeni na regulaciju i usklađenost kako bi finansijska regulacija i izveštavanje bili transparentniji, efikasniji i efektivniji - stvarajući nove mehanizme za regulatornu tehnologiju, regtek”.[7]

Ipak, vizija režima vođenog tehnologijom već je predložena 2014. godine, od strane Andy Haldane-a, tokom uvodnog govora na Univerzitetu u Birminghamu.

“Imam san. Futuristički je, ali realističan. On bi uključivao praćenje globalnog toka sredstava u skoro realnom vremenu, na sličan način kao što se dešava sa globalnim vremenskim sistemima i globalnim internet saobraćajem. Njegov centar bi bio globalna mapa finansijskih tokova, koja prikazuje prelivanja i korelacije”.[8]

Sa strane privatnog sektora, dve prepreke podstakle su razvoj regteka. Sa strane troškova, kazne posle ekonomske krize iz 2008. godine premašile su 200 milijardi dolara,[9] a stalni trošak regulacije i usklađenosti postao je primarna briga industrije.[10] Sa strane prihoda, očekuje se da će konkurentnost FinTech kompanija dovesti u rizik 4,7 triliona dolara prihoda.[11] Ovi faktori troškova i prihoda pokreću razvoj regteka. Kao i sa FinTech-om,[12] finansijska kriza iz 2008. godine predstavljala je prekretnicu u razvoju regteka. Međutim, osnovni faktori i korisnici regteka su prilično različiti. Rast FinTech-a predvodile su start-up kompanije (koje sada sve više sarađuju sa, ili ih kupuju, banke i druge tradicionalne finansijske institucije),[13][14] dok je do sada razvoj regteka uglavnom predstavljao odgovor na ogromne troškove usklađivanja sa novim institucionalnim zahtevima regulatora i kreatora politika.[15]

Za industriju finansijskih usluga, trošak regulatornih obaveza dramatično se povećao, tako da 87% izvršnih direktora banaka u jednom istraživanju smatra ove troškove izvorom finansijskih poremećaja. To pruža snažan ekonomski podsticaj za efikasnije sisteme izveštavanja i usklađenosti kako bi se bolje kontrolisali rizici i smanjili troškovi usklađenosti. Pored toga, masivno povećanje obima i vrsta podataka koji moraju biti prijavljeni regulatornim organima predstavlja veliku priliku za automatizaciju procesa usklađenosti i praćenja. Za industriju finansijskih usluga, upotreba regulatornih tehnologija smatrana je alatom za povećanje efikasnosti i obima poslovanja.[16] Studija o finansijskim savetnicima u Sjedinjenim Američkim Državama sugeriše da je vladino poticanje usvajanja regtek tehnologije povećalo koncentraciju na tržištu, što je u direktnoj korealciji sa pojačanom aktivnošću akvizicija i prelaskom visokokvalitetnih radnika u firme sa boljom tehnologijom.[5] Međutim, mogu postojati i druge indirektne koristi od regteka koje nisu uzete u obzir u studiji.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ “What is RegTech: Definition and Importance” – The RegTech. https://reg-tech.co/ Retrieved 2024-07-03
  2. ^ "ClauseMatch and Gemserv Announce Launch of the Code Management Platform". Bloomberg. 23 September 2019. Retrieved 23 September 2022.
  3. ^ "GovTech - Putting People First". World Bank. Retrieved 23 September 2022.
  4. ^ Arner, Douglas W.; Barberis, Janos Nathan; Buckley, Ross P. (January 2017). "FinTech, RegTech and the Reconceptualization of Financial Regulation". Northwestern Journal of International Law & Business. 37 (3): 371. SSRN 2847806.
  5. ^ а б Jump up to:a b Charoenwong, Ben; Kowaleski, Zachary; Kwan, Alan; Sutherland, Andrew (April 2024). "RegTech: Technology-driven compliance and its effects on profitability, operations, and market structure". Journal of Financial Economics. 154 (April). doi:10.1016/j.jfineco.2024.103792. SSRN 4000016.
  6. ^ 1.   FCA (2016-02-23). "RegTech". innovate.fca.org.uk. Financial Conduct Authority. Retrieved 2016-06-05.
  7. ^ "FinTech: Blackett review - Publications - GOV.UK". www.gov.uk. Retrieved 2016-07-09.
  8. ^ Andy Haldane, Chief Economist, Bank of England, Speech at the Maxwell Fry Annual Global Finance Lecture: Managing Global Finance as a System, Birmingham University 10 (Oct. 29, 2014).
  9. ^ Cox, Jeff (30 October 2015). "Misbehaving banks have now paid $200B+ in fines". CNBC.
  10. ^ "Thomson Reuters Annual Cost of Compliance Survey Shows Regulatory Fatigue, Resource Challenges and Personal Liability to Increase Throughout 2015". 13 May 2015.
  11. ^ "The fintech revolution". The Economist.
  12. ^ Arner, Douglas W.; Barberis, Janos Nathan; Buckley, Ross P. (October 2015). "The Evolution of Fintech: A New Post-Crisis Paradigm?". SSRN 2676553.
  13. ^ Finextra (16 September 2016). "Banks rushing to collaborate with fintech startups".
  14. ^ EY, Fintech: Are Banks Responding Appropriately? (2015); Andrew Meola, 1 in 5 European Banks Would Buy FinTech Startups, Business Insider (July 17, 2016),
  15. ^ [7] See Gregory Roberts, FinTech Spawns RegTech to Automate Compliance, Bloomberg (June 28, 2016)
  16. ^ 1.   "Compliance demands spur firms to invest in 'regtech' — and more". MIT Ideas Made to Matter. 8 March 2022. Retrieved 2024-04-10.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Regulatorna_tehnologija&oldid=28099618”