Uti possidetis
Изглед
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Uti possidetis (лат. „оно што имате”) је принцип у међународном праву, по којем сукобљене стране задржавају оно што имају у тренутку прекида сукоба, осим ако уговором није другачије назначено. Јавља се у две форме:
- Uti possidetis juris, принцип по којем свако задржава оно што му припада по закону.
- Uti possidetis de facto, принцип по којем свако задржава оно што тренутно држи под војном контролом.
Примери употребе[уреди | уреди извор]
СФР Југославија[уреди | уреди извор]
Арбитражна комисија на челу са Робертом Бадентером се у својој одлуци везаној за унутрашљи сукоб у СФРЈ позвала на овај принцип. У мишљењу број 2, став 1. комисија је искористила uti possideti juris и нагласила да се према том принципу ни под којим околностима не смеју мењати границе, постојеће у тренутку стицања независности.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Pellet, Alain (1992). „The Opinions of the Badinter Arbitration Committee — A Second Breath for the Self-Determination of Peoples” [Мишљења Бадентерове арбитражне комисије — Други дах за самоопредељење на̂рода] (PDF). European Journal of International Law (3): 178—185. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2018. г.