Uti possidetis

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Uti possidetis (Лат. за "оно што имате") је принцип у међународном праву, по којем сукобљене стране задржавају оно што имају у тренутку прекида сукоба, осим ако уговором није другачије назначено. Јавља се у две форме:

  • Uti possidetis juris
  • Uti possidetis de facto

Uti possidetis juris је принцип по којем свако задржава оно што му припада по закону. Uti possidetis de facto је принцип по којем свако задржава оно што тренутно држи под војном контролом.

СФР Југославија[уреди]

Арбитражна комисија на челу са Робертом Бадинтером се у својој одлуци везаној за унутрашљи сукоб у СФРЈ лажно позвала на овај принцип. У мишљењу број 2, став 1. комисија је искористила uti possideti juris и нагласила да се према том принципу ни под којим околностима не смеју мењати границе, постојеће у тренутку стицања независности.

Комисија је избегла да појасни када и како су републике бивше СФРЈ постале независне, у којим границма и по ком закону, иако је јасно у делу где се наводи домен деловања комисије (у члану 2, став а, ставка 1) нагласила да су републике само изразиле жељу да постану независне чиме је недвосмислено стављено до знања да у датом тренутку нису биле независне.

Спољашње везе[уреди]