Širenje svemira

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Širenje (ekspanzija) svemira predstavlja sadašnje shvatanje stanja svemira koje se zasniva na otkriću da se sve galaksije udaljavaju jedna od druge.[1]

Pojam širenja svemira[уреди]

galaksija

Udaljenosti između samih galaksija, metagalaksija i kvazara su mnogo veće od međuzvezdanih, i kreću se u granicama od nekoliko stotina hiljada do preko miliona svetlosnih godina. Te udaljenosti nisu stalne i neprestano rastu u toku vremena, što je uzrokovano fenomenom poznatim kao širenje Svemira. To znači da Svemir nije statičan nego dinamičan, tj.sve se menja i sve se kreće.[2]

Teorija o širenju svemira[уреди]

Primena opšte teorije relativiteta na kosmologiju, kao i otkriće infracrvenog svetla koje dolazi iz galaksija izvan Mlečnog puta, dvadesetih godina XX veka doveli su do saznanja da se sve galaksije povlače. Teorija o širenju svemira zasniva se na crvenom pomaku, tj. pomeranju spektra astronomskih tela prema većim talasnim dužinama.Nije poznato da li će se svemir beskonačno širiti (otvoreni svemir) ili će u jednom trenutku doći do njegovog kolapsa u izuzetno gusto, zbieno stanje (zatvoreni svemir), iz kojeg je, prema teoriji velikog praska, i počeo da se širi.[1]

Pozitivno (ubrzano) širenje svemira[уреди]

supernova

Dugo vremena je vladalo mišljenje da se širenje svemira usporava zahvaljujući gravitacionom privlačenju. Iz ovoga proizilazi da je starost svemira manja od 1/H (što je oko 14 milijardi godina).[3]Prema ovoj teoriji mislilo se da će brzina širenja svemira postajati sve manja i da će svemir u jednom trenutku prestati da se širi i početi da se smanjuje sve dok u potpunosti ne nestane.Sredinom dvadesetih godina prošlog veka dva tima naučnika posmatrala su eksplozije supernovih u udaljenim galaksijama na rubu svemira pokušavajući da objasne fenomen širenje svemira i predvide njenu budućnost odnosno da potvrde tačnost i netačnost teorije da će svemir u dalekoj budućnosti nestati.Nakon posmatranja i velikog broja eksperimenata došlo se do zaključka da postoji još jedna nepoznata sila koja deluje nasuprot gravitacionom privlačenju i prisiljava udaljenje supernove na ubrzano širenje svemira i time udaljavanje između ostalih nebeskih tela.To otkriće je rušilo dotad važeće shvatanje da u svemiru postoji samo jedna odlučujuća sila gravitacije koja bi zbog svoje osobine da deluje među masama morala da usporava širenje svemira i celokupne materije svemira.Zbog ovog otkrića širenje svemira se sve više proučava i saznaje se sve više o svemiru,beskonačnom prostranstvu koje nas okružuje.[4]

Sudbina svemira[уреди]

Zavisno od srednje gustine materije i energije u Svemiru, on će nastaviti da se širi zauvek ili će se gravitaciono usporiti i eventualno sabiti u "velikom stisku". Generalno dokazi predviđaju da ne samo da nema dovoljno mase ili energije da uzrokuje ponovno sažimanje (rekolaps), nego se čini da se to širenje Svemira ubrzava i da će se širiti celu večnost.[2]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Ekspanzija (širenje) svemira – Opšte obrazovanje”. www.opsteobrazovanje.in.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 07. 02. 2018. Приступљено 2018-02-06. 
  2. 2,0 2,1 „Свемир”. Википедија, слободна енциклопедија (на језику: српски). 2017-11-27. 
  3. ^ „Hablov zakon”. Википедија, слободна енциклопедија (на језику: српски). 2015-01-25. 
  4. ^ „KOSMOLOGIJA Tamna strana svemira”. www.planeta.rs. Приступљено 2018-02-06.