Небеско тело

С Википедије, слободне енциклопедије
Asteroid Ida with its own moon Mimas, a natural satellite of Saturn
Planet Jupiter, a gas giant
Planet Neptune, a ice giant Planet Uranus, a ice giant
The Sun, a G-type star Star Sirius A with white dwarf companion Sirius B
Black hole (artist's animation) Vela pulsar, a rotating neutron star
Globular star cluster Pleiades, an open star cluster
The Whirlpool galaxy Abel 2744, Galaxy cluster
The Hubble Ultra-Deep Field 2014 image with an estimated 10,000 galaxies Map of galaxy superclusters and filaments
Избор астрономских тела и предмета

Под појмом небеских тела подразумевају се објекти у свемиру: звезде, планете, астероиде, природне сателите и већа небеска тела као што су галаксије, црне рупе и квазари.[1] У раном средњем веку, људи су сматрали да се Сунце и Месец окрећу око равне плоче коју су носила 3 слона која су била на огромној корњачи. Многи астрономи, попут Галилеја су знали да то није тако, већ да се Земља окреће око Сунца, као и остале планете за које су знали. У сунчевом систему, постоји 8 планета (Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, и Нептун), укључујући и 5 патуљастих планета (Плутон, Церера и Ерида, Хаумеа и Макемаке) мада се верује да их има још много и до сада је пронађено 2000 патуљастих планета која круже око Сунца. Сунце такође кружи око центра галаксије Млечни пут, која има своја кружења око других галаксија. Галаксије се удружују у галактичка јата. Галактичко јато коме припада Млечни пут има 17 чланова који су везани гравитацијом.

Судари[уреди | уреди извор]

Небеска тела се често сударају. Астероиди се стално сударају једни о друге, комете често падају на планете и месеце итд. Верује се да је у раном Сунчевом систему било око 20 планета и да је сада преостало само 8 планета. Сударање планета и комета је мало у поређењу са огромним сударима као што су судари две неутронске звезде. При том судару се ствара црна рупа, објекат толико моћан и масиван, да чак ни светлост не може да побегне од овог објекта.[2]

Међугалактички судари су највећи судари у космосу. Међутим, звезде у њима се сигурно неће сударати, јер су предалеко. Просечна удаљеност звезда јесте око 10 светлосних година. Млечни пут ће се сударити са галаксијом Андромедом.

Категорије тела[уреди | уреди извор]

Табела у наставку наводи опште категорије тела и предмета према њиховом положају или структури.

Соларна тела Екстрасоларна Видљиви свемир
Једноставна тела Сложени објекти Проширени објекти
Планете
Патуљасте планете
Мале планете
По луминозности / еволуцији
  • О (плаво)
  • Б (плаво-бело)
  • А (бело)
  • Ф (жуто-бело)
  • Г (жуто)
  • К (наранџасто)
  • К (црвено)
Системи
Стеларне групације
Галаксије
Дискови и медији
Космичка скала
Логаритамски приказ посматраног
свемира са запаженим астрономским објектима
данас познатим. Од доле на горе небеска
тела су распоређена према њиховој близини
Земљи.
Инфографски списак 210 значајних астрономских
објеката означених на централној логаритамској мапи
видљивог свемира. Мали преглед и неке
препознатљиве карактеристике за сваки астрономски
објекат су укључени.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Task Group on Astronomical Designations from IAU Commission 5 (април 2008). „Naming Astronomical Objects”. International Astronomical Union (IAU). Архивирано из оригинала 2. 8. 2010. г. Приступљено 4. 7. 2010. 
  2. ^ „Osnove nebeske mehanike”. Archive. Архивирано из оригинала 20. 08. 2004. г. Приступљено 17. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]