Ђаво носи Праду (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђаво носи Праду
The Devil Wears Prada poster.jpg
Српски постер биоскопског издања
Изворни насловThe Devil Wears Prada
РежијаДејвид Франкел
СценариоАлин Брош Макена
ПродуцентВенди Фајнерман
УредникМарк Ливолси
Темељи се наЂаво носи праду
Лорен Вајсбергер
Главне улоге
МузикаТеодор Шапиро
КинематографијаФлоријан Балхаус
Издавачка кућа
  • Fox 2000 Pictures
  • Wendy Finerman Productions
  • Dune Entertainment
Дистрибутер
Година2006.
Трајање109 минута
Земља Сједињене Државе
Језик
Буџет35–41 милион америчких долара[1][2]
Зарада326,7 милиона америчких долара[1]
Веб-сајтwww.devilwearsprada.com
IMDb веза

Ђаво носи Праду (енгл. The Devil Wears Prada) амерички је драмедијски филм из 2006. године, редитеља Дејвида Франкела и продуценткиње Венди Фајнерман. Сценарио, који је написала Алин Брош Макена, темељен је на истоименом роману Лорен Вајсбергер. У филмској адаптацији играју Мерил Стрип као Миранда Пристли, моћнна уредница модног часописа, и Ен Хатавеј као Андреа „Енди” Сакс, дипломкиња факултета која одлази у Њујорк и запошљава се као помоћница Пристлијеве. Такође играју Емили Блант као ко-асистенткиња Емили Чарлтон и Стенли Тучи као уметнички директор Најџел Киплинг. Кључне споредне улоге играју Адријан Греније, Сајмон Бејкер и Трејси Томс.

Године 2003, 20th Century Fox откупио је права на филмску адаптацију Вајсбергериног романа пре него што је завршен за издање; пројекат није добио зелено светло све док Стрипова није добила главну улогу. Снимање је трајало 57 дана, од октобра до децембра 2005. године првенствено у Њујорку. Додатно снимање је урађено у Паризу.

Након премијере 22. јуна 2006. године на LA Film Festival-у,[3] филм је биоскопски издат 30. јуна у Сједињеним Државама. Филм је издат у новембру 2006. године у Србији, дистрибутера Tuck Vision-а. Филм је углавном добио позитивне критике критичара, а Стрипин наступ издвојен је за похвале. То јој је донело многе номинације за награде, укључујући номинацију за Оскара за најбољу глумицу, као и Златни глобус за најбољу глумицу у комедији или мјузиклу. Хатавејева и Блантова такође су добиле добре критике за своје наступе. Филм је зарадио преко 326 милиона америчких долара, наспрам буџета од 41 милион америчких долара, а 12. је филм са највећом зарадом 2006. године.

Иако је филм смештен у модни свет, а позива се на познате установе и људе у тој индустрији,[4] већина дизајнера и других модних угледника избегавали су да се појављују као они сами из страха да не увреде уредницу америчког часописа Vogue, Ану Винтур, за коју се верује да је била инспирација за Пристлијеву. Ипак, многи су дозволили да се њихова одећа и додаци користе у филму, што га чини једним од најскупљих костимираних филмова у историји.[5] Винтурова је касније превазишла њен почетни скептицизам, рекавши да јој се допао филм, а посебно Стрипова.[6]

Радња[уреди | уреди извор]

Андреа „Енди” Сакс, која је недавно дипломирала новинарство, добија посао за који би „милион девојака убило”: заменик уреднице модног часописа Runway, Миранде Пристли. Миранда доминира светом високе моде са своје позиције. Својим асистенткињама задаје готово немогуће задатке, али је Енди речено да се овај посао исплати: након годину дана рада с Мирандом, можеш да се запослиш у било којем магазину. Енди се одлучује на тај изазов.

Енди има проблем да се уклопи међу мршаве трендсетерке које раде у редакцији часописа Runway. Због свог незнања о моди и другачијег стила облачења, постаје предмет подсмеха многих девојака које раде у редакцији. Старији асистент Миранде, Емили Чарлтон, не пропушта прилику да покаже Енди да мисли како она није за тај посао. Емили је била решена да не да посао Енди, али је Миранда рекла како је Енди сасвим одговарајућа. Како би се боље уклопила, Енди моли арт директора часописа Најџела да јој помогне. Он јој потпуно мења стил облачења, шминкања и фризуру. Добија бесплатну одећу најпознатијих модних дизајнера широм планете, све захваљујући Најџелу. Сада када изгледа попут осталих девојака, Енди максимално ради свој посао, испуњавајући Мирандине прохтеве који делују немогући. Међу тим задацима се налази и набављање необјављене књиге о Харију Потеру за Мирандине кћерке, али Енди успева и то да уради.

Ендин дечко Нејт делује као да једини примећује колико је Енди дубоко „зашла“ у свет моде и трендова, какав воде радници часописа Runway. У име посла који ће моћи да обавља у будућности, Енди се потпуно предаје послу за који би „милион девојака убило“ и немогућна је да се врати. Њен живот постаје њен посао: асистирање Миранди, која гаји све веће и веће симпатије према њој. Нејту, Ендином дечку, свега је доста када Енди због посла пропусти његов рођендан, и он раскида.

Пошто Емили доживи саобраћајну несрећу, Енди уместо ње путује на недељу моде у Паризу, као део екипе часописа Runway. Након много разочарења, Енди даје отказ Миранди. Враћа се у Њујорк и добија посао у једном часопису. На разговору за посао, уредник каже како је Миранда рекла да је Енди „најгоре разочарање икада“, али и како је „будала ако је не запосли“. Након тога, Енди зове Емили и каже јој како може да узме сву Ендину одећу и обућу. Пошто излази из зграде редакције, Енди види Мирандин аутомобил како се паркира. Њихови погледи се срећу. Енди нервозно махне, док Миранда не даје никаквог знака да је познаје. Касније, у колима, Миранда се задовољно смешка, пре него што хладно каже шоферу: „Вози”.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Мерил Стрип Миранда Пристли, главни уредник модног часописа Runway
Ен Хатавеј Андреа „Енди” Сакс, нова Мирандина друга асистенткиња
Емили Блант Емили Чарлтон, Мирандина прва асистенткиња
Стенли Тучи Најџел, уметнички директор часописа Runway
Адријан Гринер Нејт, Ендин дечко, који ради у ресторану на Менхетну
Сајмон Бејкер Кристијан Томсон, познати њујоршки новинар
Трејси Том Лили, Ендина блиска пријатељица
Рич Самер Даг, пријатељ Енди, Нејта и Лили, који ради у банци
Тајбор Филдман Ирв Равиц, власник фирме Elias-Clarke која издаје Runway
Жизел Биндшен шминкерка у часопису Runway и Емилина пријатељица

Разлике између романа и филма[уреди | уреди извор]

  • У филму, Миранда Присли је мање тврда и љубазнија него у књизи.
  • У књизи, Ендин дечко се зове Алекс, и ради као учитељ у једној школи за заосталу децу у Бронксу. У филму, његово име је Нејт, и он ради у ресторану.
  • У књизи, Енди живи са својом другарицом Лили. У филму живи с својим дечком Нејтом.
  • У књизи, Енди даје отказ Миранди на веома непријатан начин, док се у филму растају у миру.
  • У књизи, Ендина пријатељица Лили доживљава аутомобилску несрећу и много је проблематичнија девојка. Тога нема у филму.
  • У књизи, Емили је онемогућена да путује у Париз због мононуклеозе. Такође, сама је замолила Енди да је замени. У филму, њу је ударио ауто и била је љута на Енди што иде у Париз уместо ње.
  • Емилин лик у књизи је љубазнији према Енди него у филму.
  • У књизи, Лилин лик је много већи. У филму, она је сликарка и ради у једној галерији. У књизи, она се занима за новинарство и књижевност, и студирала је руски језик на Универзитету Колумбија.
  • Неки ликови, попут Џејмса Холта и Жаклин Фоје уопште не постоје у књизи, већ су измишљени за потребе филма.
  • Најџел има много већу улогу у филму него у књизи.
  • Улоге Мирандине дадиље и чувара Едуарда су избрисане из филма.

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „The Devil Wears Prada”. Box Office Mojo. Приступљено 9. 7. 2016. 
  2. ^ Thompson, Anne (1. 7. 2016). „'The Devil Wears Prada' At 10: Meryl Streep and More on How Their Risky Project Became a Massive Hit”. Indiewire. стр. 2. Приступљено 7. 7. 2016. 
  3. ^ „'Devil Wears Prada' will open L.A. Film Festival”. Los Angeles Times. 31. 5. 2006. 
  4. ^ Aline Brosh McKenna. The Devil Wears Prada. Twentieth Century Fox. 2005. p 18.
  5. ^ French, Serena (21. 6. 2006). „The $1 Million Wardrobe”. New York Post. 
  6. ^ Walters, Barbara (12. 12. 2006). „The 10 Most Fascinating People of 2006”. ABC News. Приступљено 9. 6. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]