Јакобијеве елиптичке функције

С Википедије, слободне енциклопедије

Јакобијеве елиптичке функције представљају функције значајне за једначину клатна. Позната је њихова аналогија са тригонометријским функцијама. Увео их је око 1830. немачки математичар Карл Густав Јакоби. Инверзне су елиптичким интегралима.

Означавање[уреди | уреди извор]

Елиптичке функције могу да се представе у више различитих нотација. Први аргемент може да буде амплитуда или . Други аргумент може да буде параметар или елеиптички модул , где вреди: . Може да буде и модуларни угао , за који вреди:.

Дефиниција елиптичке функције као инверса елиптичких интеграла[уреди | уреди извор]

Јакобијева функције може да се представи као инверса елиптичкога интеграла прве врсте. Нека је елиптички интеграл прве врсте дан са:

Елиптичка функција sn u је онда:

а cn u је онда дан са:

и

Угао је амплитуда, а dn u = Δ(u) се назива делта амплитуда.

Дефиниција помоћу тета функција[уреди | уреди извор]

Јакобијеве елиптичке функције могу да се представе и помоћу тета функција, тако да вреди:

Друге функције[уреди | уреди извор]

Изменом поредка слова добијају се додатне три функције:

Међусобни однос три главне функције дефинише додатне функције код којих прво и друго слово дају квоцијенте функција:

Адициони теореми[уреди | уреди извор]

Главне елиптичке функције задовољавају адиционе релације:

Те три функције (cn, sn, dn) параметарски одређују елиптичку криву. Поред осталога вреде и следеће једначине:

Релације између квадрата функција[уреди | уреди извор]

где је m + m1 = 1 и m = k2.

Развој у ред[уреди | уреди извор]

Јакобијеве функције могу да се развију у ред помоћу и :

Јакобијеве функције као решења диференцијалних једначина[уреди | уреди извор]

Деривацијом три основне Јакобијеве елиптичке функције добија се:

Функција задовољава диференцијалне једначине:

Функција задовољава диференцијалну једначину:

Функција задовољава диференцијалне једначине:

Литература[уреди | уреди извор]