Јанко Лесковар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јанко Лесковар
Janko Leskovar.jpg
Датум рођења (1861-12-12)12. децембар 1861.
Место рођења Валентиново
Аустријско царство
Датум смрти 4. фебруар 1949.(1949-02-04) (87 год.)
Место смрти Валентиново
ФНРЈ

Јанко Лесковар (Валентиново крај Преграде, 12. децембар 18614. фебруар 1949.), хрватски учитељ и књижевник.

По завршетку учитељске школе, службовао је као учитељ у многим мјестима, а у књижевности се јавио као тридесетогодишњак својом новелом Мисао на вјечност која је објављена у Вијенцу 1891.

У свом десетогодишњем књижевном стваралаштву Лесковар је био заокупљен психолошком анализом ликова наглашено незаинтересованих или неспособних за животну борбу. Његови јунаци постају жртве властитих фикција, као људи контемплације који живот мотре са стране умјесто да у њему дјелују.

Најпознатија дјела:

  • романи:
    • „Пропали двори“
    • „Сјене љубави“
  • приповијетке:
    • „Катастрофа“
    • „Послије несреће“
    • „Изгубљени син“