12. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
12. децембар (12.12.) је 346. дан године по грегоријанском календару (347. у преступној години). До краја године има још 19 дана.
Догађаји[уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- 627. — У бици код Ниниве византијски цар Ираклије је однео победу над Персијанцима, којом је одлучен исход највећег и последњег од свих византијско-персијских ратова.
- 1873. — У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира.
- 1894. — Јапанске трупе почеле инвазију Кореје.
- 1896. — Ђуљелмо Маркони у Лондону први пут јавно приказао бежичну радио-телеграфију.
- 1913. — Слика Леонарда да Винчија „Мона Лиза“ пронађена у Фиренци, две године пошто је украдена из париског музеја „Лувр“.
- 1915. — Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс.
- 1918. — Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије у том граду.
- 1920. — Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921.
- 1940. — Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком.
- 1963. — Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џоном Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник.
- 1969. — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције.
- 1979. — Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела власт.
- 1983. — Шиитски екстремисти активирали аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту. Пет особа је погинуло, а 86 рањено.
- 1992. — На индонежанским острвима Флорес и Баби, у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи.
- 1993. — Руси на референдуму, првом слободном изјашњавању од 1917, изгласали нови устав којим је председник Борис Јељцин добио широка овлашћења. Спор око устава довео је почетком октобра до трагичног конфликта са комунистима и екстремним националистима у којем је погинуло више од 150 људи.
- 2000. — Еритреја и Етиопија потписале у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница.
- 2001. —
- Израелски авиони бомбардовали палестинске безбедносне циљеве у граду Гази само неколико сати пошто је 10 Израелаца убијено и око 30 рањено у нападима на јеврејске насељенике на Западној обали и у појасу Газе. Израелске снаге ушле су у палестински град Џенин на Западној обали.
- Вођа кубанског шпијунског прстена Герардо Хернандез, осуђен у САД на доживотну казну затвора за учешће у инфилтрирању у једну америчку војну базу и за смрт четворице Американаца кубанског порекла, чији су авиони оборени.
- 2002. — У Бечу, Стални савет ОЕБС-а одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије.
Рођења[уреди]
- 1821. — Гистав Флобер, француски књижевник
- 1863. — Едвард Мунк, норвешки сликар
- 1915. — Френк Синатра, амерички певач и филмски глумац
- 1924. — Андрија Стојковић, српски филозоф († 2007.)
- 1932. — Боб Петит, амерички кошаркаш
- 1946. — Емерсон Фитипалди, бразилски возач Формуле 1 и двоструки светски шампион
- 1954. — Драган Васиљковић - Капетан Драган
- 1967. — Михаил Јакимович, белоруски рукометаш
- 1974. — Нолберто Солано, перуански фудбалер
- 1982. — Дмитриј Турсунов, руски тенисер
- 1983. — Никола Игњатијевић, српски фудбалер
- 1984. — Данијел Агер, дански фудбалер
Смрти[уреди]
- 884. — Карломан Француски, краљ Француске (*862.)
- 1586. — Иштван Батори, кнез Трансилваније од 1571. и пољски краљ од 1575.
- 1958. —
- Милутин Миланковић, српски математичар, астроном и геофизичар. (*1879).
- Слободан Јовановић, правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије.
- 1913. — Менелик II, краљ Шое (1866—1889), а затим цар (негуша негаста) Етиопије
- 1999. — Стане Доланц учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније и СФР Југославије и јунак социјалистичког рада.
- 2010. — Иван Растегорац, српски песник и филмски критичар
Празници и дани сећања[уреди]
- Дан копнене војске Украјине
