Јањина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јањина
Ιωάννινα
07Joannina06.jpg
Панорама Јањине са језером
Основни подаци
Држава  Грчка
Периферија Епир
Округ Јањина
Становништво
Становништво (2011) 112.486[1]
Густина становништва 279,83 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 39°40′ СГШ; 20°51′ ИГД / 39.67° СГШ; 20.85° ИГД / 39.67; 20.85 Координате: 39°40′ СГШ; 20°51′ ИГД / 39.67° СГШ; 20.85° ИГД / 39.67; 20.85
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Надморска висина 480 m
Површина 401,98 km2
Јањина на мапи Грчке
Јањина
Јањина
Јањина на мапи Грчке
Остали подаци
Поштански код 45x xx
Регистарска ознака ΙΝ
За друга значења, погледајте Јањина (вишезначна одредница).

Јањина (грч. Ιωάννινα) је град у северозападној Грчкој и управно средиште и округа Јањина и периферије Епир. Јањина је од престонице Атине удаљена 450 km, а од Солуна 290 km.

Јањина је свеколико средиште Епира и целе северозападне Грчке на свим пољима, јер у граду постоје две велике болнице (општа и универзитетска), као и Универзитет Епира и Технолошки институт Епира (део).

Име[уреди]

Град је вероватно добио данашњи назив по свецу-заштитинку првобитног града, св. Јовану (грчки „Јани"), тако да би у преводу Јанина била „Јованов град“.

Природни услови[уреди]

Поглед на старо градско језгро
Један од малих градских тргова

Град Јањина се налази у средишњем делу историјске покрајине Епир, а поред Јањинског језера или Памвотиде. Град се налази на надморској висини од 480 m и окружен је планинама: Томарос на југу, Мителкели на северу. Област Јањине је веома прометна, јер је пресеца се важан пут Игњација, а на овом месту се у овај пут сустиче много месних путева.

Клима у Јањини је због надморске висине града (готово 500 m) и затворености овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са не баш тако ретким снегом.

Историја[уреди]

Најстарији археолошки налази у подручју Јањине говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије. У 5. веку п. н. е. пово одручје потпало је под власт античке Македоније. У 2 веку п. н. е. оно је пало под староримску власт.

На почетку средњег века (510. г.) први пут се јавља насеље на овом месту под називом „Нова Евбеја“ и то у оквиру Византије за време владавине цара Јустинијана Првог. 879. године. Јањина се први пут јавља под данашњим именом у византијским списима, када се спомиње постојање месног епископа. Град је остао седиште епископије и током раздобља владавине Бугара у 10. веку. 1082. године град је припао Норманима из јужне Италије. У 13. веку после заузећа Цариграда од стране Крсташа Јањина постаје један од неосвојених градова у оквиру Епирске деспотовине, што привлачи нове досељенике и повећава значај граду. 1318. године град поново припада Византији и добија бројне повластице. Ускоро Јањина потпада под власт Србије, задржавши све повластице. У ово време град достиже веома висок развој и постаје значајно средиште у овом делу Балкана.

1430. године Јањина пада под отоманску власт, задржавајући одређене повластице. Оне нису биле довољне, па је 1611. године подигнут Скилософосов устанак. Турци су угушили устанак, укидају повластице и расељавају грчко становништво изван утврђеног дела града. У утврђењу се насељавају муслимани и јевреји. Град се убрзо обновио, захваљујући развоју занатства и трговине и везама са Западом (нарочито са Млецима). Захваљујући томе током 18. века отвара се много културно-образовних установа у Јањини. Крајем 18. века, за време владавине Али-паше Јањинског, моћ града је била толика да почиње процес лоших односа са Портом у Стамболу. Све ово је прекинуто 1821. г. Грчким устанком, када турске трупе успостављају власт у граду. 1869. године. Јањину захвата пожар и уништава стари град. Град се обнавља по новим плановима немачког архитекте Холца. Упоредо се обнаваљају и градске установе и куће.

Предаја Јањине 1913.

Тек 1913. године град припада савременој Грчкој, а после Грчко-турског рата 1923. године у град се досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије. Они замењују некадашње муслиманско становништво, које се исељава у Турску. Током 20. века град се развија у подручно средиште Епира.

Становништво[уреди]

Јањина данас има око 70.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци. Кретање становништва по последњим пописима било је следеће:

Демографија
1981. 1991. 2001. 2011.
44.829 56.699 61.629 65.574

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1991. 2001. 2011.
63,725 70,203 112.486[1]

Привреда[уреди]

Јањина је одувек била развијен занатски центар, а то је и данас (јувелирство, кујунџијство, сувенири). Град је познат и фабрици минералне воде и као средиште производње фета сира.

Град је важно саобраћајно чвориште у Грчкој. Јужно од града пролази савремени ауто-пут Игњација, а у близини града је и Аеродром Јањина.

Занимљивости[уреди]

Јањина спада у грчке градове са веома добро очуваном градском структуром из отоманског раздобља, као и са јасним утицајем балканске архитектуре. Посебно је занимљиво полуострво са тврђавом, где постоје споменици из турског раздобља. Нарочито су привлачне цркве и џамије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 

Спољашње везе[уреди]