Ја сам ветар (драма)
| Ја сам ветар | |
|---|---|
| Ориг. наслов | Eg er vinden |
| Аутор | Јун Фосе |
| Земља | Норвешка |
| Језик | норвешки |
| Жанр / врста дела | драма |
| Издавање | |
| Датум | 2007. |
Ја сам ветар (Nynorsk: Eg er vinden) је драма норвешког писца Јуна Фосеа из 2007. године, добитника Нобелове награде за књижевност за 2023. годину. Реч је о двојици мушкараца, Једном и Другом, који путују чамцем док Један не изврши самоубиство удавивши се.
Историја настанка[уреди | уреди извор]
Представа је написана за Међународни фестивал у Бергену где је премијерно приказана 24. маја 2007. године, у режији Еирика Стубоа, а у главним улогама су наступали Оле Јохан Скјелбред-Кнутсен и Фридтјов Сахајм. Иста верзија је изведена у Народном позоришту у Ослу од 4. октобра исте године. Кари Гравклев је номинован за награду Хеда за најбољу сценографију/костиме/осветљење.[1]
Продукцију на енглеском језику режирао је Патрис Шеро 2011. за Фестивал у Авињону, а такође је изведена у Лондону, Паризу, Бечу, Лиону и Барселони.[2] Верзија коју је режирао Пол Такач изведена је у позориштима 59Е59 (59E59 Theaters) у Њујорку 2014.[3]
Књигу „Ја сам ветар”, коју је превео Радош Косовић, издала је издавачка кућа „Трећи трг” 2019. године.[4]
Пријем[уреди | уреди извор]
Чарлс Спенсер из The Daily Telegraph-а написао је:
Мрзео сам ову представу док сам је гледао. Али, пробудио сам се јутрос и открио да се Ја сам ветар још увек врти у мојој глави као вртлог у Чаробњаку из Оза. Када представа овако остане у сећању, то је обично знак да има неке заслуге.[5]
Спенсер је описао радњу и продукцију и написао:
Чак и док пишем, схватам да све ово звучи неподношљиво претенциозно – и већина тога јесте. Ипак, у дубинама ове 70-минутне драме вреба снажно страховање како од пролазне природе људских односа, тако и од страшне безвољности и недостатка воље који су симптоми хроничне депресије.[5]
Представу је у Њујорк тајмсу 2014. рецензирао Бен Брантли:
Елиптична и врло кратка представа (трајала је око сат времена када сам је видео), Ја сам ветар није за оне који верују да самосвесну дискусију о космичким стварима треба оставити по страни након завршетка факултета.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Eg er vinden”. Sceneweb (на језику: Norwegian). Danse- og teatersentrum. Приступљено 2016-01-23.
- ^ „I Am the Wind”. Festival d'Avignon. Приступљено 2016-01-23.
- ^ а б Brantley, Ben (2014-01-16). „Converse All You Want, but Don't Expect Connection”. The New York Times. Приступљено 2016-01-23.
- ^ „Ja Sam Vetar”. trecitrg.rs. Приступљено 19. 10. 2023.
- ^ а б Spencer, Charles (2011-05-11). „I Am the Wind, Young Vic, review”. The Daily Telegraph. Приступљено 2016-01-23.
