Једрењак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
мини

Једрењак је врста брода који за покретање користи енергију вјетра. Енергија вјетра се узима од вазуха који се креће преко једра.

Историја[уреди]

Јављају се у вријеме крсташких ратова, као бродови високих бокова и округлог трупа. Имају већу носивост у односу на дотадашње бродове, који су углавном користили весла за покретање. У 11. вијеку користи се нава са 2 јарбола, а од 13. до 16. вијека каравела и карака.

У 17. вијеку за прекооцеанске пловидбе се користе источноиндијци (енглески: East Indiamen), западноиндијци (West Indiamen) и левантинци (Levanters). То су већ тројарболни једрењаци, депласмана до 1500 тона. Имају 3 крстаста једра на предња два јарбола, и велико латинско једро на крменом јарболу. Између јарбола имају такозвана летна једра.

Највећи развој једрењаци дотижу у 19. вијеку. Двадесетих година 19. вијека брзе фрегате (Blackwall Frigate) и поштански бродови прелазе пут од Њујорка до Ливерпула за 16-17 дана, а депласмани су им 500-1000 тона. 1840-их година се уводи клипер, најсавршенији и најбржи једрењак тог доба.

Од средине 19. вијека све се више граде ј. жељезне и челичне конструкције, мада их парни погон бродова све више потискује. Још доста дуго граде се и комбиновани бродови, са парним погоном и додатним једрима, који су били економичнији од чисто парних бродова због мање потрошње угља. Тако је 1907. у САД израђен ј. Томас Лосон (Thomas W. Lawson) депласмана 12000 тона са додатним једрима површине око 3.800 m².

Почетком 20. вијека ј. депласмана већег од 1000 тона нестају, али се јављају моторни ј. са депласманом до 500 тона, и мотором снаге до 300 коњских снага. И даље се понекад користе за транпорт.

Подјела по броју јарбола и врсти једара[уреди]

мини
  • „крст”, 3-5 јарбола, крстаста једра
  • голета, 3-7 јарбола, сошна једра и вршњаче
  • барк, 3-5 јарбола, крма сошно, остали јарболи крстаста једра
  • шкуна-барк, 3-4 јарбола, прамчани с крстастим, остали сошним једрима и вршњачама
  • баркантина, 3 јарбола, 2 крмена са сошним једрима, предњи с комбинованим крстастим и сошним једрима
  • шкуна, 2 јарбола, прамчани са крстастим а крмени с сошним једрима
  • шкунер, 2 јарбола, сошна једра и вршњаче
  • брик, 2 јарбола, са крстастим, а крмени још и са доњим сошним једром
  • логер, 2 јарбола, велика сошна једра и вршњаче.

Сви ови типови имају на коснику 2-4 пречке. Најпознатији типови ј, на Јадрану су трабакул, брацера и брагоц. Трабакул је од 30-300 тона депласмана, са 2 јарбола и логарским једрима. Брацера има од 20 до 50 тона, један јарбол и логарско једро. Брагоц има 10-12 тона депласмана, 2 јарбола и логарска једра.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]