Каравела

С Википедије, слободне енциклопедије
caravella latina

Каравела (шп. carabela) је назив за релативно мали, али покретљиви једнопалубни, тројарболни једрењак, који се развио у Шпанији и Португалу крајем 15. века.

Као такав имала је важну улогу у Добу открића, јер је због плитког газа имао мање проблема с пристајањем на обалу, те је могао истраживати ушћа великих река.

Разликују се два типа - caravella latina, опремљена с латинским једрима, и caravella redonda, опремљена једрима у облику крста.

Развој и карактеристике[уреди | уреди извор]

Каравела се први пут помиње у 13. веку као мали једнојарболни брод са латинским једрима и веслима, ниског и облог трупа, носивости око 50 тона. У 14. веку, у Шпанији и Португалији, каравела се развила у тројарболни једрењак носивости око 100-150 тона. Чврсто грађен труп имао је високе бокове. Костур од густо распоређених масивних ребара био је појачан на најширем делу троугластом балванском конструкцијом и спољним вертикалним ребрима. На прамцу и крми налазила су се висока надграђа за смештај посаде, а служила су и као платформа за топове. Највиши јарбол, усађен у средини брода, био је готово два пута виши од крменог; сви су носили латинска (троугласта) једра (итал. caravella latina). Истовремено се појавио и други тип каравеле, са крижним (четвртастим) једрима на прамчаном јарболу, док су друга два задржала латинска једра (итал. caravella redonda). [1]

Каравела је добро једрила уз ветар, брзином и до 5 чворова, а уз повољан ветар и до 10 чворова. У 15. веку каравела носивости до 300 тона била је најпопуларнији трговачки брод. Одликовала се добрим поморачким и маневарским способностима за пловидбу по Атлантском океану. Због тога су је и употребљавали Шпанци и Португалци у поморским експедицијама за откривање нових океанских путева.[1]

Колумбове каравеле[уреди | уреди извор]

Кристофор Колумбо је са три каравеле (Санта Марија, Ниња и Пинта) препловио атлантски океан 1492. Санта Марија је реконструисана према сликама тог ремена: била је дуга 25.6 м, широка 7.5 м, висока 4.1 м, носивости око 200 тона. Имала је три јарбола: прамчани са једним крижним, средњи са два, а крмени са латинским једром. На крменом надграђу било је смештено неколико топова, а на прамчаном 8-12 топова.[1]

16-17. век[уреди | уреди извор]

У 16. веку каравела је добила још један јарбол: прамчани је носио крижна, а остали латинска једра. Каравеле су имале и резервна једра: кад се дуже једрило уз ветар постављана су латинска, а при повољном ветру замењивана су крижним једрима. Каравеле ишчезавају почетком 17. века појавом великих океанских једрењака.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 238

Спољашње везе[уреди | уреди извор]