Језички поремећаји
| Језички поремећаји | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Психијатрија, педијатрија |
Поремећаји језика или језичка оштећења су поремећаји који укључују обраду лингвистичких информација. Проблеми који се могу појавити могу укључивати граматику (синтаксу и/или морфологију), семантику (значење) или друге аспекте језика. Ови проблеми могу бити рецептивни (који укључују оштећено разумевање језика), експресивни (који укључују производњу језика) или комбинација оба. Примери укључују специфично језичко оштећење, боље дефинисано као развојни језички поремећај, или ДЛД, и афазију, између осталог. Поремећаји језика могу утицати и на говорни и на писани језик,[1] а могу утицати и на језик знакова; типично, сви облици језика ће бити оштећени.
Тренутни подаци показују да 7% мале деце има језички поремећај,[2][3] при чему се дечацима дијагностикује двоструко чешће него девојчицама.[4]
Прелиминарна истраживања о потенцијалним факторима ризика сугеришу да биолошке компоненте, као што су ниска порођајна тежина, недоношчад, опште компликације порођаја и мушки пол, као и породична историја и ниско образовање родитеља могу повећати шансе за развој језичких поремећаја.[5]
За децу са фонолошким и експресивним језичким тешкоћама, постоје докази који подржавају говорну и језичку терапију. Међутим, показало се да је иста терапија много мање ефикасна код рецептивних језичких потешкоћа.[6] Ови резултати су у складу са лошијом прогнозом за поремећаје рецептивног језика који су генерално праћени проблемима у разумевању прочитаног.[7]
Имајте на уму да се они разликују од поремећаја говора, који укључују потешкоће са чином производње говора, али не и са језиком.
Поремећаји језика имају тенденцију да се манифестују на два различита начина: поремећаји рецептивног језика (где се не може правилно разумети језик) и поремећаји експресивног језика (где се не могу правилно пренети жељена порука).
Рецептивни језички поремећаји
[уреди | уреди извор]Рецептивни језички поремећаји могу бити стечени - као у случају рецептивне афазије, или развојни (најчешће ово друго). Када су у развоју, тешкоће у говорном језику обично се јављају пре треће године живота. Обично су такви поремећаји праћени поремећајима експресивног језика.[8]
Међутим, јединствени симптоми и знаци поремећаја рецептивног језика укључују: муке да разумеју значење речи и реченица, борбу да се речи ставе у правилан ред и немогућност да се прате вербална упутства.[9]
Опције лечења укључују: језичку терапију, часове специјалног образовања за децу у школи и психолога ако су присутни пратећи проблеми у понашању.
Психопатологија језика
[уреди | уреди извор]Посебну класу језичких поремећаја проучава психопатологија језика. Теме од интересовања крећу се од једноставне говорне грешке до говора у сновима и схизофазије.
Поремећаји језика у детињству
[уреди | уреди извор]Током детињства најчешћи тип поремећаја у комуникацији је језички поремећај.[10] У већини случајева, развој језика је предвидљив и упућивање на евалуацију може бити потребно у случајевима када је развој језика детета нетипичан.[11] Језички поремећаји код деце су присутни када дете доживљава значајне тешкоће у језичком развоју.[10] Међу малом децом, језички поремећаји су повезани са већом стопом друштвених потешкоћа и анксиозности.[12]
Специфично оштећење језика
[уреди | уреди извор]Специфично оштећење језика (СОЈ) је развојни језички поремећај код деце који нема познат узрок и не може се приписати било каквом физичком или менталном хендикепу, факторима околине као што су депривација, губитак слуха или било које друге основне етиологије.[13] Одликује се абнормалним развојем језика који укључује кашњење у почетку језика, поједностављење граматичких структура и потешкоће са граматичком морфологијом,[13] ограничен речник и проблеме у разумевању сложеног језика.[14] Деца са СОЈ имају тенденцију да почну да говоре касније и имају мањи речник од својих вршњака.[13] Међу језичким поремећајима који су присутни у детињству, СОЈ је један од најчешћих, који погађа отприлике 7% деце.[12] Док деца са специфичним језичким оштећењем имају потешкоћа са производњом језика, примећено је да имају нормалан ниво интелигенције.[12]
Поремећај спектра аутизма
[уреди | уреди извор]Поремећај аутистичног спектра (АСД) је термин који се користи да дефинише групу развојних поремећаја које карактеришу поремећаји у комуникацији и друштвеним способностима, ограничен контакт очима, испољавање понашања које се понавља и ограничена интересовања.[12][15] Због чињенице да аутизам утиче на комуникацију и друштвене интеракције, језик је у већини случајева погођен.[12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Katusic, Slavica K.; Colligan, Robert C.; Weaver, Amy L.; Barbaresi, William J. (2009-05-01). „The Forgotten Learning Disability: Epidemiology of Written-Language Disorder in a Population-Based Birth Cohort (1976–1982), Rochester, Minnesota”. Pediatrics. 123 (5): 1306—1313. ISSN 0031-4005. doi:10.1542/peds.2008-2098.
- ^ Beitchman, J., & Brownlie, E. B. (2014). Language disorders in children and adolescents. Cambridge, MA: Hogrefe & Huber.
- ^ Heim, S., & Benasich, A. A. (2006). Developmental disorders of language. In D. Cicchetti & D. J. Cohen (Eds.), Developmental psychopathology, Vol. 3. Risk, disorder, and adaptation (2nd ed., pp. 268–316). Hoboken, NJ: Wiley.
- ^ Pinborough-Zimmerman, J., Satterfield, R., Miller, J., Bilder, D., Hossain, S., & McMahon, W. (2007). Communication disorders: Prevalence and comorbid intellectual disability, autism, and emotional/ behavioral disorders. American Journal of Speech-Language Pathology, 16, 359–367.
- ^ Wallace, Ina F.; Berkman, Nancy D.; Watson, Linda R.; Coyne-Beasley, Tamera; Wood, Charles T.; Cullen, Katherine; Lohr, Kathleen N. (2015-08-01). „Screening for Speech and Language Delay in Children 5 Years Old and Younger: A Systematic Review”. Pediatrics. 136 (2): e448—e462. ISSN 0031-4005. doi:10.1542/peds.2014-3889.
- ^ Law, James; Garrett, Zoe; Nye, Chad (2003-07-21). „Speech and language therapy interventions for children with primary speech and language delay or disorder”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2003 (3): CD004110. ISSN 1469-493X. PMC 8407295
. PMID 12918003. doi:10.1002/14651858.CD004110.
- ^ Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5. Internet Archive. Arlington, VA : American Psychiatric Association. 2013. ISBN 978-0-89042-554-1.
- ^ „Receptive language disorder - Better Health Channel”. www.betterhealth.vic.gov.au. Архивирано из оригинала 12. 07. 2017. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Child Learning Disabilities | Behavior Problems | Attention Issues”. web.archive.org. 2017-07-03. Архивирано из оригинала 03. 07. 2017. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ а б Farquharson, Kelly; Tambyraja, Sherine R.; Justice, Laura M.; Redle, Erin E. (2014). „IEP goals for school-age children with speech sound disorders”. Journal of Communication Disorders. 52: 184—195. ISSN 0021-9924. doi:10.1016/j.jcomdis.2014.09.005.
- ^ Simms, Mark D. (2007-06-01). „Language Disorders in Children: Classification and Clinical Syndromes”. Pediatric Clinics of North America. Language, Communication, and Literacy: Pathologies and Treatments (на језику: енглески). 54 (3): 437—467. ISSN 0031-3955. doi:10.1016/j.pcl.2007.02.014.
- ^ а б в г д Brownlie, E. B.; Bao, Lin; Beitchman, Joseph (2016-08-01). „Childhood Language Disorder and Social Anxiety in Early Adulthood”. Journal of Abnormal Child Psychology (на језику: енглески). 44 (6): 1061—1070. ISSN 1573-2835. doi:10.1007/s10802-015-0097-5.
- ^ а б в „Non-specific nature of specific language impairment: a review of the literature with regard to concomitant motor impairments”. International Journal of Language & Communication Disorders (на језику: енглески). doi:10.1080/13682820010019874.
- ^ Bishop, Dorothy V M (2006). „What Causes Specific Language Impairment in Children?”. Current Directions in Psychological Science. 15 (5): 217—221. ISSN 0963-7214. PMC 2582396 . PMID 19009045. doi:10.1111/j.1467-8721.2006.00439.x.
- ^ „Autism Spectrum Disorder”. National Institute of Mental Health (NIMH) (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
