Јован Авакумовић (песник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јован Авакумовић
Датум рођења1748.
Место рођењаСентандреја, Хабзбуршка монархија, данас Мађарска
Датум смрти1810.

Јован Авакумовић (Сентандреја, око 1748 — око 1810), српски песник, племић и правник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у угледној породици Николе Авакумовића, сентандрејског трговца и судије кога је цар Леополд II повељом прогласио племићем. Школовао се у Пожуну (данашњој Братислави, Словачка), Трнави, Бечу и Лајпцигу. Био је адвокат Темишварске епархије, потом бележник Потиског судског дистрикта, судија Великокикиндског крунског дистрикта (од 29. новембра 1789-1795). Помиње се он 1783. године и као арендатор права точења пића у Врањеву. Затим је племићки судија Торонталске жупаније. Године 1796. он је срески начелник Торонталске жупаније.[1]

Великокикиндски дистрикт га је послао као делегата на српски Црквено-народни сабор 1790. године у Темишвару, где је заступао пробечке ставове. Био је 1791. године присутан на државном Сабору у Бечу и Будиму.

Као песник био је цењен у своје време и значајан је представник српског грађанског песништва 18. века, мада је написао само неколико песама (четири знане) које се налазе у рукописним песмарицама.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1937.
  2. ^ Маринковић, Боривоје. „О песмама Јована Авакумовића”. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 6/7 (1958-1959): 265—268.