Јужни Саскачеван (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Саскачеван (вишезначна одредница).
Јужни Саскачеван
South Saskatchewan River
Јужни Саскачеван у делу тока кроз Саскатун
Јужни Саскачеван у делу тока кроз Саскатун
Основне карактеристике
Дужина 1.392 км
Басен 146.100 км²
Пр. проток на ушћу 280 м³/с
Слив језера Винипег
Водоток
Извор спајањем река Олдмен и Боу
49°56′0″N 111°41′30″W / 49.93333° СГШ; 111.69167° ЗГД / 49.93333; -111.69167 (South Saskatchewan River source)
В. извора 700 м
Ушће у реку Саскачеван
53°14′6″N 105°4′58″W / 53.23500° СГШ; 105.08278° ЗГД / 53.23500; -105.08278 (South Saskatchewan River mouth)Координате: 53°14′6″N 105°4′58″W / 53.23500° СГШ; 105.08278° ЗГД / 53.23500; -105.08278 (South Saskatchewan River mouth)
В. ушћа 380 м
Укупан пад 320 м
Географске карактеристике
Држава/е Застава Канаде Канада
Покрајине Застава Саскачевана Саскачеван
Застава Алберте Алберта
Важније притоке Ред Дир (лева)
Насеља Саскатун, Медисин Хет
Басен Саскачевана
Басен Саскачевана

Јужни Саскачеван (енгл. South Saskatchewan River) је река у Канади која протиче кроз јужне делове провинција Алберта и Саскачеван.

Јужни Саскачеван настаје спајањем река Олдмен и Боу код села Граси Лејк у Алберти, а обе реке долазе из глечера са Стеновитих планина. Спаја се са Северним Саскачеваном на неких 40 км источно од града Принц Алберт на 380 метара надморске висине градећи реку Велики Саскачеван. Дужина тока је 805 км, а од извора Боуа до ушћа износи 1.392 км. Укупна површина сливног подручја је 146.100 км², од чега 1.800 км² слива се налази на територији америчке савезне државе Монтана. Највећа притока је река Ред Дир која се спаја са Јужним Саскачеваном на неких 16 км од границе између Алберте и Саскачевана. Просечан пад је 0,4 м/км тока.

У доњем делу тока река јако меандрира и у том делу бројна су реликтна језера типа мртваја. На реци и њеним притокама саграђене су бројне бране и хидроелектране. Услед интензивног искориштавања њених вода за потребе индустрије и пољопривреде те за производњу електричне енергије дошло је до смањења количине воде у реци за чак 70% услед чега су се дуж њених обала формирали бројни пешчани спрудови и мала језерца.

Река се током зимског дела године у целости смрзава, а топљење леда и бројне санте које су плутале по површини у прошлости су причињавали велике штете насељима дуж обала. Проблем је решен градњом бране Гардинер 1967. Брана се састоји из два дела. Један део представља устава на Јужном Саскачевану а други мањи део на реци Капел (притока Асинибојна) чиме је створено велико вештачко језеро Дифенбејкер. На овај начин спојени су токови две реке а вишак воде из Саскачевана се одводи ка Капелу.

Од већих градова на њеним обалама леже Саскатун и Медисин Хет.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]