Јуришна пушка

С Википедије, слободне енциклопедије
StG 44 German assault rifle with curved magazine and wooden stock facing left
СтГ 44 је усвојио Вермахт 1944. Испаљује метак калибра 7,92×33 mm.
AK-47 assault rifle with curved magazine and wooden stock facing left
Тренутно најчешће коришћена јуришна пушка на свету, заједно са својом варијантом, АКМ, АК-47 је први пут усвојила Совјетска армија 1949. године. Испаљује метак 7,62×39 mm М43.
Јуришна пушка Штајер АУГ булпап конфигурације
Амерички М4 карабин у верзији са дужом и краћом цеви

Јуришна пушка или аутоматска пушка је аутоматско оружје велике ватрене моћи, великог капацитета и мале тежине.[1][2][3][4][5] Дејствује јединачно или аутоматски. Код неких модела поред ова два начина дејства, раздвајач паљбе нуди и треће: кратким рафалом.

Јуришна пушка данас представља уобичајено пешадијско оружје. Користи такозвану средњу пушчану муницију малог калибра и велике почетне брзине, која има веће барутно пуњење од пиштољске али мање од пушчане и митраљеске. Функционише на принципу позјамице барутних гасова. Битна одлика свих јуришних пушака је рукохват у стилу пиштоља интегрисан са обарачом, који омогућава бољу контролу оружја и већу стабилност при рафалној паљби. Карактерише је брзо измењиви оквир, ређе добош, великог капацитета, обично око 25 до 35 метака.

Оквир је најчешће испред рукохвата и механизма за окидање, мада код неких пушака може бити и иза. У том случају се ради о булпап конфигурацији. Ова конфигурација омогућава оружју да буде релативно кратко, а да при томе задржи дугу цев, што омогућава већу прецизност и почетну брзину зрна. Оквир се код ове врсте пушака налази у кундаку оружја.

Јуришна пушка је намењена за дејства на даљинама од око 400 метара, а најбољи резултати се постижу кратким рафалима.

Порекло термина[уреди | уреди извор]

Термин јуришна пушка се генерално приписује Адолфу Хитлеру, који је користио немачку реч Sturmgewehr (која се преводи као „јуришна пушка“) као нови назив за МП 43 (Maschinenpistole), касније познат као Штурмгевер 44.[6][7][8][9][10][11][12][13][14][15][16] Савезничка пропаганда је сугерисала да је име изабрано у пропагандне сврхе, али је главна сврха била да се Штурмгевер разликује од немачких митраљеза као што је МП 40.[17]

Међутим, сугерисано је да је Heereswaffenamt одговоран за име Стурмгевехр, и да Хитлер није имао никакав допринос осим што је потписао производни налог.[18][17] Штавише, Хитлер се у почетку противио идеји о новој пешадијској пушци, пошто Немачка није имала индустријски капацитет да замени 12.000.000 Карабинер 98к пушака које су већ биле у употреби, само се предомислио када је то видео из прве руке.[19]

СтГ 44 се генерално сматра првом селективном војном пушком која је популаризовала концепт јуришне пушке.[6][7] Данас се термин јуришна пушка користи да дефинише ватрено оружје које дели исте основне карактеристике као СтГ 44.[6][7]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Војска САД дефинише јуришне пушке као „кратко, компактно оружје селективне паљбе које испаљује кaтриџ средње снаге између митраљеза и пушака“.[20]

AK-47[уреди | уреди извор]

Попут Немаца, на Совјете је утицало искуство које показује да се већина борбених сукоба одвија у кругу од 400 m (1.300 ft) и да су њихови војници били стално надјачани од стране тешко наоружаних немачких трупа, посебно оних наоружаних јуришним пушкама Стурмгевер 44.[21][22][23][24][25][26] Дана 15. јула 1943. године пред Народним комесаријатом оружја СССР-а демонстриран је Штурмгевер.[27] Совјети су били толико импресионирани Штурмгевером, да су одмах почели да развијају сопствену аутоматску пушку средњег калибра, која ће заменити веома застареле пушке Мосин-Наган и пушкомитраљезе Шпагин ППш-41 који су наоружавали већину Црвене армије.[7][24][26][27][28][29]

Совјети су убрзо развили картриџ М43 калибра 7,62×39 mm, који је први пут коришћен у полуаутоматском карабину СКС и лаком митраљезу РПД.[30] Хуго Шмајсер, конструктор Штурмгевера, заробљен је после Другог светског рата и помогао је у развоју јуришне пушке АК-47,[19] која ће брзо заменити СКС и Мосина у совјетској служби.[31][32] АК-47 је финализован, усвојен и ушао у широку употребу у совјетској војсци почетком 1950-их.[21] Његова ватрена моћ, лакоћа употребе, ниски трошкови производње и поузданост били су савршено прикладни за нове доктрине мобилног ратовања Црвене армије.[21] Шездесетих година прошлог века, Совјети су представили лаки митраљез РПК, који је и сам био оружје типа АК-47 са двоношцем, јачим пријемником и дужом, тежом цеви, који ће на крају заменити лаки митраљез РПД.[30] На АК-47 оружју се континуирано радило и побољшавало. АКМ, АК-74 и АК-12 је дизајнирао Михаил Калашњиков, и све су биле службене пушке у Совјетском Савезу и каснијој Руској федерацији.

АК-47 се нашироко испоручивао или продавао државама савезницима СССР-а, а нацрти су дељени са неколико пријатељских нација (Народна Република Кина се међу њима издваја са Типом 56).[21] Као резултат тога, произведено је више оружја типа АК од свих осталих јуришних пушака заједно.[33] Од 2004. године, „од процењених 500 милиона комада ватреног оружја широм света, око 100 милиона припада породици Калашњиков, од којих су три четвртине АК-47”.[33]

Примери[уреди | уреди извор]

АК-47 (Русија) и М16 (САД) су најпознатији примери јуришних пушака. Од других, познати су FN F2000, H&K G36, FAMAS, Steyr AUG, SIG SG 550, FN FNC, ИМИ Галил, АК-74...

У Србији Застава оружје производи више типова јуришних пушака калибра 7,62×39 mm, 5,56×45 mm и 7,62×51 mm НАТО, заснованих на предлошку АК-47. Најраспрострањенији су модели М70 и М21.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Assault rifle”. Encyclopædia Britannica. 3. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2012. Приступљено 2012-08-26. 
  2. ^ C. Taylor The Fighting Rifle: A Complete Study of the Rifle in Combat, ISBN 0-87947-308-8
  3. ^ F.A. Moyer Special Forces Foreign Weapons Handbook, ISBN 0-87364-009-8
  4. ^ R.J. Scroggie, F.A. Moyer Special Forces Combat Firing Techniques, ISBN 0-87364-010-1
  5. ^ Musgave, Daniel D., and Thomas B. Nelson, The World's Assault Rifles, vol. II, The Goetz Company, Washington, D.C. (1967): 1
  6. ^ а б в Firearms: The Life Story of a Technology, by Roger Pauly. Greenwood Publishing Group. 2004. page 145 & 146
  7. ^ а б в г https://www.theatlantic.com/technology/archive/2016/06/a-brief-history-of-the-assault-rifle/489428/ Архивирано 2017-03-30 на сајту Wayback Machine The Atlantic. "A Brief History of the Assault Rifle". The gun's name may have been coined by Adolf Hitler. by MICHAEL SHURKIN. JUN 30, 2016
  8. ^ „Machine Carbine Promoted: MP43 Is Now Assault Rifle StG44, WWII Tactical and Technical Trends, No. 57, April 1945”. Lone Sentry. 2007-05-10. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-21. Приступљено 2012-08-23. 
  9. ^ http://pogoarchives.org/labyrinth/09/02.pdf Архивирано 2015-09-06 на сајту Wayback Machine M16 Rifle Case Study. Prepared for the Presidents Blue Ribbon Defense Panel. March 16, 1970. By Richard R. Hallock, Colonel U.S. Army (Retired)
  10. ^ Military Small Arms Of The 20th Century, 7th Edition, 2000 by Ian V. Hogg & John S. Weeks, p.243
  11. ^ Major Thomas P. Ehrhart Increasing Small Arms Lethality in Afghanistan: Taking Back the Infantry Half-Kilometer Архивирано 2013-07-19 на сајту Wayback Machine. U.S. Army. 2009
  12. ^ Musgave, Daniel D., and Thomas B. Nelson, The World's Assault Rifles, vol. II, The Goetz Company, Washington, D.C. (1967)
  13. ^ Myatt, Major Frederic, Modern Small Arms, Crescent Books, New York (1978): 169
  14. ^ Hogg, Ivan, and John Weeks, Military Small Arms of the 20th Century, third ed., Hippocrene Books, New York (1977): 159
  15. ^ Chris Bishop, The Encyclopedia of Weapons of World War II, Sterling Publishing Company, Inc., 2002, p. 218
  16. ^ Military Small Arms of the 20th Century, 7th Edition, Ian V. Hogg, page 243
  17. ^ а б Rottman, Gordon (2013). The Big Book of Gun Trivia: Everything You Want to Know, Don't Want to Know, and Don't Know You Need to Know. Bloomsbury Publishing. стр. 26. 
  18. ^ Rottman, Gordon (3. 5. 2011). The AK-47: Kalashnikov-series assault rifles. Osprey Publishing. стр. 9. ISBN 978-1-84908-835-0. 
  19. ^ а б Suciu, Peter (2020-11-26). „Meet the Most Influential Gun Designers of the 20th Century”. The National Interest. Приступљено 2021-04-21. 
  20. ^ „US Army intelligence document FSTC-CW-07-03-70, November 1970”. Gunfax.com. Архивирано из оригинала на датум 2012-08-29. Приступљено 2012-08-26. 
  21. ^ а б в г Weapon Of Mass Destruction Архивирано 2011-09-27 на сајту Wayback Machine. Washingtonpost.com. Retrieved on 2011-11-19.
  22. ^ „AK-47 Inventor Doesn't Lose Sleep Over Havoc Wrought With His Invention.”. USA: FoxNews.com. 6. 7. 2007. OCLC 36334372. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2010. Приступљено 3. 4. 2010. »"It was before he started designing the gun that he slept badly, worried about the superior weapons that Nazi soldiers were using with grisly effectiveness against the Red Army in World War II. He saw them at close range himself while fighting on the front lines. While hospitalized with wounds after a Nazi shell hit his tank in the 1941 battle of Bryansk, Kalashnikov decided to design an automatic rifle combining the best features of the American M1 and the German StG44. "Blame the Nazi Germans for making me become a gun designer", said Kalashnikov, frail but sharp at age 87. "I always wanted to construct agriculture machinery."« 
  23. ^ „An interview with Mikhail Kalashnikov”. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2016. Приступљено 8. 7. 2016. »"Born in November 1919—one of 18 children, of whom only six survived—Mikhail Kalashnikov was a Soviet T-38 tank commander in 1941, wounded in the shoulder and back when a German shell smashed part of the tank's armor into his body. "I was in the hospital, and a soldier in the bed beside me asked: 'Why do our soldiers have only one rifle for two or three of our men, when the Germans have automatics?' So I designed one. I was a soldier, and I created a machine gun for a soldier. It was called an Avtomat Kalashnikova, the automatic weapon of Kalashnikov—AK—and it carried the date of its first manufacture, 1947." An interview with Mikhail Kalashnikov, Robert Fisk, The Independent (centrist), London, England. April 22, 2001.« 
  24. ^ а б http://armedforcesmuseum.com/ak-47-assault-rifle/ Архивирано 2013-06-16 на сајту Archive.today | Armed Forces History Museum, AK-47 assault rifle
  25. ^ Chapter 1. Symbol of violence, war and culture Архивирано јун 16, 2012 на сајту Wayback Machine. oneworld-publications.com
  26. ^ а б http://pogoarchives.org/labyrinth/09/02.pdf Архивирано 2015-09-06 на сајту Wayback Machine M16 Rifle Case Study. Prepared for the President's Blue Ribbon Defense Panel. March 16, 1970. By Richard R. Hallock, Colonel U.S. Army (Retired) "Used in quantity against the Soviets at Stalingrad, the German Sturmgewehr made a deep impression on the Russians. They copied the ballistics of the cartridge while improving the configuration and improving the weapon. They standardized the weapon in 1947 as the AK-47 rifle."
  27. ^ а б http://english.pravda.ru/history/02-08-2003/3461-kalashnikov-0/ Архивирано 2015-10-15 на сајту Wayback Machine "The history of the world-known gun started on July 15th, 1943, when a captured complex—an MP-43 gun and a cartridge—were demonstrated at a meeting of the arms committee. Chief designer Nikolay Elizarov and chief engineer Pavel Ryazanov created the Soviet "interim cartridge " within a very short period of time. The technological support was provided by Boris Syomin. After that, scientists started working on a new fire arms system for that cartridge." The History of Kalashnikov Gun. Pravda. 02.08.2003
  28. ^ „Mikhail Kalashnikov: The Father of 100 Million Rifles”. 25. 12. 2013. Архивирано из оригинала на датум 15. 8. 2016. Приступљено 8. 7. 2016. »"Germany invaded the Soviet Union in June 1941. Kalashnikov, by then a sergeant, was injured within months when a shell stopped his T-34 tank and sent shrapnel through his shoulder. As Soviet history tells it, while Sgt. Kalashnikov recuperated, he began tinkering with infantry weapons, eventually setting his mind on designing a lightweight automatic assault rifle that would expel the better-armed Nazis from Russian soil. Soviet infantry fought World War II with two basic small arms: one was the badly outdated Mosin–Nagant Model 1891 bolt-action rifle. The other was the PPSh series of submachine guns, reliable arms that were effective but only at short range. Something better was needed, and that something was in the hands of the Nazi Wehrmacht. It was called the MP44 Sturmgewehr (assault rifle), and it could fire in full or semiautomatic mode. Chambered for a revolutionary new cartridge, a short 7.92mm round that was less powerful than a full-size rifle cartridge, yet far more powerful than the pistol cartridges for which submachine guns were chambered, the Sturmgewehr made a deep impression on the Soviets who faced it." The Father of 100 Million Rifles Mikhail Kalashnikov was a poor Russian farm boy who happened to be a mechanical genius, and for better or for worse, the rifle he designed has changed history. Article by C.J. Chivers. Uploaded on February 28, 2006« 
  29. ^ History of AK-47 Gun – The Gun Book Review Архивирано 2014-08-03 на сајту Wayback Machine. Popular Mechanics (2010-10-12). Retrieved on 2012-02-09.
  30. ^ а б http://www.virginia1774.org/DIA-ST-HB-07-03-74.pdf Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine Small Arms Identification and Operations Guide-Eurasain Communist Countries. by Harold E. Johnson. September 1973. U.S. Army Foreign Science and Technology Center of the U.S. Army Materiel Command.
  31. ^ https://www.theguardian.com/world/2003/oct/10/russia.nickpatonwalsh Архивирано 2017-05-10 на сајту Wayback Machine Interview with AK-47 rifle inventor Mikhail Kalashnikov. 'I sleep soundly' Shamed by his parents' exile, he was determined to do his bit for the Soviet cause. And so Mikhail Kalashnikov invented what was to become the world's most prolific killing machine. Nick Paton Walsh tracks down the 83-year-old at his tranquil lakeside. by Nick Paton Walsh. The Guardian, Thursday 9 October 2003
  32. ^ „Interview with AK-47 rifle inventor Mikhail Kalashnikov. Russia celebrates Mikhail Kalashnikov's 90th birthday – the designer who armed the world. This online supplement is produced and published by Rossiyskaya Gazeta (Russia), which takes sole responsibility for the content.”. Архивирано из оригинала на датум 2015-12-09. Приступљено 2018-04-06. 
  33. ^ а б Killicoat, Phillip (април 2007). „Weaponomics: The Global Market for Assault Rifles” (PDF). World Bank Policy Research Working Paper 4202 (Post-Conflict Transitions Working Paper No. 10). Oxford University. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 12. 1. 2012. Приступљено 3. 4. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Rose, Alexander (2008). American Rifle: A Biography. Bantam Dell Publishing. ISBN 978-0-553-80517-8.
  • Crawford, S. (2003). Twenty-First Century Small Arms. MBI Publishing Company. ISBN 0-7603-1503-5.
  • Cutshaw, C. (2006). Tactical Small Arms of the 21st Century. Gun Digest Books. ISBN 0-87349-914-X.
  • Halls, Chris (1974). Guns in Australia. Sydney: Paul Hamlyn. ISBN 0-600-07291-6.
  • Lewis, J. (2004). Assault Weapons: An In-Depth Look at the Hottest Weapons Around. Krause Publications. ISBN 0-87349-658-2.
  • Popenker, M., et al. (2004). Assault Rifle: The Development of the Modern Military Rifle and Its Ammunition. Wiltshire: The Crowood Press Ltd. ISBN 1-86126-700-2.
  • Senich, P. (1987). German Assault Rifle: 1935–1945. Paladin Press. ISBN 0-87364-400-X.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]