Митраљез

Из Википедије, слободне енциклопедије
Митраљез калибра .50
М2 митраљез .50 калибар:[1][2] Џон Браунингов дизајн је био један од најдуже коришћених и најуспешније дизајнираних митраљеза[3]
Горе: IMI Negev[4] (лаки митраљез). доле: FN MAG[5] (митраљез опште сврхе).

Митраљез је назив за аутоматско пешадијско оружје које је у стању да у кратком периоду испали низ узастопних хитаца са муницијског појаса или шаржера, типично брзином од 300 метака у минути или брже. Нису сва аутоматска ватрена оружја митраљези. Подморничке пушке, аутомати, јуришне пушке, сачмарице, пиштољи и топови могу да имају способност потпуно аутоматске паљбе, али нису сви дизајнирани за континуирану ватру. Као класа војних пушака за врзу ватру, митраљези су потпуно аутоматска оружја дизајнирана да употребу као оружја подршке и генерално се користе када су монтирани на носачу или се из њих пуца са земље користећи двоножац или троножац. Многи (мада не сви) митраљези исто тако користе муницијске појасе и начин операције отвореног затварача, који нормално нису заступљени код пушака.[6]

Име потиче од француског „Mitrailleuse“, једног од првих модела који су Французи без неког великог успеха применили у француско-пруском рату. Каснији модели, поготово Максим, су се показали далеко ефикаснијим у Првом светском рату па се управо њима често приписује велики број људских жртава.

У закону о оружју у САД, „митраљез” је исто тако правни термин за било које оружје које може да испали више од једног метка по повлачењу окидача независно од калибра, пријемник било којег таквог оружја, било које оружје које се може конвертовати у такво стање коришћењем нормалних алата или било која компонента или део којим се може модификовати постојеће ватрено оружје тако да функционише као „митраљез”[7] Цивилно поседовање таквог оружја није забрањено било којим савезним законом и није нелегално у многим државама САД, али оно мора бити регистровано и порез мора бити плаћен.

Митраљези се најчешће, с обзиром на тежину, домет или калибар деле на:

Понекад се колоквијално свако аутоматско оружје назива митраљезом, укључујући аутомате и јуришне пушке.

Преглед модерних митраљеза[уреди]

Митсубишијев тип 73 лаког камиона[8][9] sa М2 митраљезом монтираним позади са лишћем који се користи за камуфлажу возила.

За разлику од полуаутоматског ватреног оружја, које захтева притискање окидача за свако испаљивање, митраљез је пројектован да пуца докле год се окидач држи притиснут. У данашње време овај термин је ограничен на релативно тешко оружје, које има способност пружања континуираних или фреквентних рафала докле год муниција траје. Митраљези се нормално користе против особља, ваздухоплова и лаких возила, или за пружање супресивне ватре, било директно или индиректно. Они се обично монтирају на брза возила за нападе ради пружање тешке мобилне ватре, на оклопна возила као што су тенкови ради дејства на циљевима који су сувише малих да би се оправдало коришћење примарног оружја или превише брзи за ефикасно дејство на њима, на ваздухоплове као одбрамбено наоружање, иако су на борбеним авионима прави митраљези углавном били замењени ротационим оружјем великог калибра.

Неки митраљези су у пракси одржавали ватру скоро непрекидно током неколико сати; друга аутоматска оружја се прегревају након мање од једног минута употребе. Због тога што постану врло врући, практично сви митраљези пуцају из отвореног затварача, како би се омогућило ваздушно хлађење између испаљивања. Они такође обично имају или систем за хлађење цеви, тешки бубањ који се споро загрева, или замењиву цев.

Мада се деле у лаке, „средње”, „тешке” или „опште наменске”, чак и најлакши митраљези су знатно већи и тежи од стандардног пешадијског оружја. Средњи и тешки митраљези су било монтирани на троножац или на возило; када се пренесе пешице, митраљеза и пратећа опрема (статив, муниција, резервни бубњеви) захтевају додатне чланове посаде.

Пушкомитраљези су дизајнирани да пруже мобилну ватрену подршку трупама и обично су ваздушно хлађена оружја опремљена шаржером или бубњем и двоношцом; они могу да користите пушчану муницију пуне величине, мада савремени примери често користе муницију средње величине. Митраљези средње величине користе пушчану муницију пуног формата и дизајнирани су да се користе са фиксних положаја монтирани на троношцу. Тешки митраљез је термин који потиче из Првог светског рата и којим се описују тешки средњи митраљези.[10][11] Овај термин задржао током Другог светског рата, и односио се на пример на јапанске клонове Хочкиса M1914.[12] У данашње време, међутим, овај термин се користи за аутоматско оружје чији је калибар бар „.50 in” (12,7 mm)[13] али мање од 20 mm. Универзални митраљез је обично лаки средњи митраљез који се може користити са двоношцем и бубњем у улози лаког митраљеза или троножним стативом и појасном муницијом у функцији средњег митраљеза.

Митраљези обично имају једноставне гвоздене нишане, иако коришћење оптике постаје све чешће. Чест циљни систем за директну ватру јесте наизменична употреба регуларне муниције и обележавајуће муниције (обично један маркер на четири регуларна метка),[14] тако да стрелци могу да виде путању и да „ходају” ватром по мети, те да усмере ватру према другим војницима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „M2 .50 Caliber Machine Gun”. GlobalSecurity. 
  2. „Contracts for Friday, September 03, 2010”. Defense.gov. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2011. Приступљено 2011-09-19. 
  3. „Report: Profiling the Small Arms Industry - World Policy Institute - Research Project”. World Policy Institute. новембар 2000. Приступљено 2010-07-15. 
  4. Kemp, Ian (март 2007). „Lightweight Firepower” (PDF). Asianmilitaryreview.com - Asian Military Review. Приступљено 2010-04-18. 
  5. „FN MAG® Standard - FN Herstal”. Приступљено 2014-01-09. 
  6. James H. Willbanks, 2004.„Machine Guns: An Illustrated History of Their Impact”. ABC-CLIO. Приступљено 2015-06-30. 
  7. In United States law, a Machine Gun is defined (in part) by The National Firearms Act of 1934, Шаблон:Uscsub as "... any weapon which shoots ... automatically more than one shot, without manual reloading, by a single function of the trigger."
  8. „1/2t トラック” (на језику: Japanese). Архивирано из оригинала на датум 2012-02-20. Приступљено 2009-01-26. 
  9. „Type 73 Kogata”. Military Today. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-15. Приступљено 2013-06-15. 
  10. "Machine Guns of World war 1", Robert Bruce, 1997, Windrow and Greene Publishers, ISBN 1-85915-078-0
  11. "U.S. Infantry Weapons of the First World War", Bruce Canfield, 2000, Andrew Mowbray Publishers, ISBN 0-917218-90-6
  12. "Handbook of the Hotchkiss Machine Gun, Model of 1914", War Department, Office of the Chief of Ordnance, November 1917. Reprinted by: Normont Technical Publications, Wickenburg, Arizona, 1973. ISBN 0-87947-043-7
  13. "Machine Guns and Machine Gun Gunnery," US Marine Corps
  14. Barnes, Frank; Skinner, Stan. Cartridges of the World. DBI Books, Inc., 1993 (page 426).

Спољашње везе[уреди]