Џемадан
Џемадан је својеврсни прслук ношен преко кошуље као у оквиру мушке народне ношње ношене зими у свечаним приликама. Ношен је на разним местима, али највише се носио у југозапданој Србији, источној и средњој Босни, Херцеговини и Црној Гори.[1] Шивен је од белог или црног сукна, а понекад и од црвене чохе.
Овај хаљетак се у различитим крајевма звао и џамадан или преклопник, што је чешће коришћено у Србији. Сама реч џемадан- џамадан је турско-персијксог порекла.[2]
Изглед и ношење[уреди | уреди извор]
У околини Београда током XIX и XX века џемадан је ношен и зими и лети, са гуњем крџалинцем и углавном са кошуљом, али не и са чакширама.[3] Остало је забележено да су и народни прваци, вође устанака и други цењенији појединци носили ову одећу, за разлику од већине просечног грађанства која је носила једноставније одећу. Био је најчешђе прављен без рукава, дужине испод појаса и расечен на предњој страни. Спреда се закопчавао целом дужином и био је често украшен свиленим гајтанима. Преко њега се често носио гуњ крџалинац.
Џемадан Сјеничко-пештерској висоравни био израђен од белог сукна, украшен по ивицама црним вуненим сирадама, ређе гајтанима. Сираде су плетене од пет струка вунених конаца без калема.[2] Преклапао се на грудима се преклапао и закопчавао се уздуж са предње стране али на центру, већ мало по страни. Предњи крајеви су имали 1-2 зупчасто исечена краја по којима су биле пришивене црне сираде у 3-4 или 5-6 редова. Нису сви џемадани имали зупчасте ивице, некима су ивице предњих крајева биле равне, али и оне су биле украшаване сирадама. И овде је џемадан често ношен преко кошуље, а прео њега би били ношени гуња или милтан дугих рукава, али је редослед могао бити и обрнут.
У рашко-косовским крајевима ѕемадан се кројио и од црвеног сукна.[1]
Џемадани су били један од основних сукнених хаљетака у Сјеничко-пештерској висоравни, Косову и Метохији, Ибарском Колашину, у Штавицама, у околини Новог Пазара, Брдареву, као и у Васојевићима и другим деловима Црне Горе,[2]
У Црној Гори, а касније и у источној Херцеговини преко џемадана ношен је гуњ,односно бјелача, израђен од белог сукна, док се у босанско-херцеговачким крајевима као и у југозападној Србији уз зубун и џемадан носио гуњ, копоран израђен од црног сукна.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Бјеладиновић-Јергић, Јасна (2003). „Српска традиционалан одећа”. Народна култура Срба у XIX и XX веку Водич кроз стану поставку. Етнографски музеј у Београду: 40—71.
- ^ а б в Бјеладиновић, Јасна (1981). „Српска народна ношња у сјеничко-пештерској висоравни”. Гласник Етнографског муезја у Београду. XLV: 88—89.
- ^ Ивановић Баришић, Милина (2017). Одевање у околини Београда. Београд: Етнографски институт САНУ. стр. 86.