Адамантобласт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Адамантобласти (грч. αδάμασ, αδάμααντος - челик, βλαστός - повезан са рађањем, настанком) или амелобласти су ћелије које су присутне само у развојном периоду зуба. Служе за депоновање зубне глеђи, која чини површину крунице зуба.

Порекло[уреди]

Амелобласти су настали од усног епитела и ектодермалног су порекла. Настале су диференцијацијом од протоамелобласта (који воде порекло од унутрашњег глеђног ткива), при чему главну улогу врши ектомезенхим. Амелобласти у потпуности испољавају своју функцију тек након формирања првог слоја дентина (предентин), од стране одонтобласта. Амелобласти граде глеђно ткиво (енамелум). Ове ћелије инволуирају и уништавају се током ерупције зуба, па се због тога глеђ не обнавља током живота.[1]

Животни циклус[уреди]

Састав зубне глеђи; улога адамантобласта

Животни циклус адамантобласта се састоји од шест фаза:

  1. Морфогенска фаза,
  2. Организациона фаза,
  3. Секреторна фаза (Томасов процес),
  4. Фаза сазревања,
  5. Заштитна фаза,
  6. Дермолитичка фаза.[2]

Функција[уреди]

Адамантобласти испољавају своју функцију у производњи протеина енамелина и амелогенина, који се касније минерализују дајући најчвршћу супстанцу у телу човека, то јест глеђ.[3] Амелобласти контролишу састав глеђи. Претпоставља се да амелобласти регулишу производњу глеђи на дневном нивоу (налик остеобластима у коштаном ткиву).[4][5] Зарад одржања повољних услова за биоминерализацију, амелобласти контролишу секреторне и ресорптивне активности глеђи.[6]

Структура[уреди]

Сваки адамантобласт је колумнарна ћелија која имао око 4 микрометра у пречнику и 40 микрометара висине. На пресеку су шестоугаоне. На крају секреторне фазе амелобласти бивају пирамидално структурисани (Томасов процес).

Амелобласти су врло осетљиве ћелије. Пример тога је да вишак флуорида у организму користе за повећање тврдоће глеђи и превенцију каријеса.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ten Cate's Oral Histology, Nanci, Elsevier, 2013, page 103
  2. ^ Ten Cate's Oral Histology, Nanci, Elsevier, 2013, page 153
  3. ^ Gallon V, Chen L, Yang X, Moradian-Oldak J. Localization and quantitative co-localization of enamelin with amelogenin. J Struct Biol. 2013 Apr
  4. ^ Sehic A, Nirvani M, Risnes S. Incremental lines in mouse molar enamel. Arch Oral Biol. 2013
  5. ^ Zheng L, Seon YJ, Circadian rhythms regulate amelogenesis. Bone. 2013
  6. ^ Ten Cate's Oral Histology, Nanci, Elsevier, 2013, page 147

Спољашње везе[уреди]