Епителско ткиво
Епително ткиво (епителско ткиво, епител) је врста ткива које је високо диференцирано. Састоји се од великог броја густо збијених и међусобно повезаних епителских ћелија тако да садрже малу количину међућелијске супстанце и формирају континуирани слој. Својим базалним делом ћелије леже на базалној ламини подепителској ламини, плочастој структури коју сачињава ванћелијски матрикс. Покривају површину тела и унутрашњих органа, телесне шупљине, изводне канале ... Епителско ткиво се састоји од ћелија епитела. Епители су изграђени од ћелија које воде порекло од сва три клицина листа. У изградњи епитела, сем веома ретких изузетака никада не учествују крвни судови па се размена хранљивих материја и гасова врши посредно - преко везивног ткива које се налази између крвног капилара и епитела..
Садржај
Класификација епитела[уреди]
Нека епителска ткива су саграђена од једног слоја ћелија истог облика и функције и она се називају једнослојни епител, док су друга саграђена од ћелија које су распоређене у више слојева. Ова ткива се називају вишеслојни епител.
Једнослојни епители[уреди]
Једнослојни епител може да буде различитог облика, у зависности од функције коју обавља, па се тако разликују:
- љуспаст (плочаст) епител, изграђен је од истоврсних ћелија чија је ширина много већа од висине;
За више информација погледајте: Једнослојан нископризматични епител
- коцкаст епител, кога образују ћелије приближно једнаке ширине и висине;
- цилиндричан епител (високо призматични), граде ћелије чија је висина знатно већа од ширине.
Посебну групу једнослојних епитела представља тзв. лажно вишеслојан (псеудостратификован) епител. Састоји се од цилиндричних ћелија различитих и по морфологији (облик ћелије, облик и висина једра) и по функцијама па добија, посматран светлосним микроскопом, изглед вишеслојног епитела. Ако су ћелије снабдевене трепљама онда се говори о трепљастим лажно вишеслојним епителима.
Вишеслојни епители[уреди]
Образовани су од већег броја слојева ћелија наслаганих један на други при чему је најдубљи (почетни) слој у контакту са подепителском ламином. Слојеви ћелија се међусобно разликују по облику.
Према облику ћелије деле се на:
- плочасте
- коцкасте
- цилиндричне.
Посебан тип вишеслојног епитела у коме долази до промене висине и наизглед и броја слојева ћелија у зависности од физиолошког стања органа, назива се прелазни епител или уротел пошто се налази само у неким деловима мокраћног система.
Класификација према функцији[уреди]
На основу функције коју обављају у организму епители се могу поделити на:
- покровне (заштитне) који се према структури деле на једнослојне, лажно вишеслојне и вишеслојне;
- жлездане (секреционе)
- неуроепителе
- клицине (репродуктивне), граде их ћелије семеника и јајника
- апсорпционе, који на вршној површини имају микроресице
- респираторне (пнеумоцити)
- чулне (сензитивне)
Кроз ову класификацију истовремено су наведене и улоге које различити типови епитела обављају у организму.
Покожица[уреди]
Покожица (епидермис) покрива површину тела. Код бескичмењака је једнослојна и покривена кутикулом. Покожица кичмењака је вишеслојна при чему долази до орожњавања површинских слојева.
Рожна материја која испуњава ове ћелије може да гради различите творевине:
- крљушти
- перје,
- нокте,
- длаку
- копита и друге
Ендотел[уреди]
Ендотел је врста епитела који облаже унутрашње површине телесних дупљи и крвних судова.
Жлездани епител[уреди]
Епителске ћелије које стварају неки производ (слуз, ензиме, хормоне...) и процесом егзоцитозе га избацују у ванћелијску средину називају се жлездане (секреторне) ћелије. Жлездане ћелије образују жлездане епителе који заједно са другим ткивима граде жлезде.
Према типу секреције разликују се два основна типа жлезди:
Литература[уреди]
- Биологија за II разред гимназије општег смера. Аутори: Бригита Петров, Милош Калезић и Радомир Коњевић. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Издање из 2003. године. ISBN 86-17-10806-1
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
Спољашње везе[уреди]
 |
Епителско ткиво на Викимедијиној остави. |
