Епителско ткиво

Из Википедије, слободне енциклопедије

Епително ткиво (епителско ткиво, епител) је врста ткива које је високо диференцирано. Састоји се од великог броја густо збијених и међусобно повезаних епителских ћелија тако да садрже малу количину међућелијске супстанце и формирају континуирани слој. Својим базалним делом ћелије леже на базалној ламини подепителској ламини, плочастој структури коју сачињава ванћелијски матрикс. Покривају површину тела и унутрашњих органа, телесне шупљине, изводне канале ... Епителско ткиво се састоји од ћелија епитела. Епители су изграђени од ћелија које воде порекло од сва три клицина листа. У изградњи епитела, сем веома ретких изузетака никада не учествују крвни судови па се размена хранљивих материја и гасова врши посредно - преко везивног ткива које се налази између крвног капилара и епитела..

За више информација погледајте чланак Епителска ћелија.

Класификација епитела[уреди]

Врсте епитела- (с лева на десно) горњи ред: једнослојан плочаст, једнослојан коцкаст, једнослојан цилиндричан; доњи ред: вишеслојан плочаст, вишеслојан коцкаст, лажно вишеслојан, прелазни епител

Нека епителска ткива су саграђена од једног слоја ћелија истог облика и функције и она се називају једнослојни епител, док су друга саграђена од ћелија које су распоређене у више слојева. Ова ткива се називају вишеслојни епител.

Једнослојни епители[уреди]

Једнослојни епител може да буде различитог облика, у зависности од функције коју обавља, па се тако разликују:

  • љуспаст (плочаст) епител, изграђен је од истоврсних ћелија чија је ширина много већа од висине;
За више информација погледајте чланак Једнослојан нископризматични епител.
  • коцкаст епител, кога образују ћелије приближно једнаке ширине и висине;
За више информација погледајте чланак Једнослојан коцкасти епител.
  • цилиндричан епител (високо призматични), граде ћелије чија је висина знатно већа од ширине.
За више информација погледајте чланак Једнослојан цилиндричан епител.

Посебну групу једнослојних епитела представља тзв. лажно вишеслојан (псеудостратификован) епител. Састоји се од цилиндричних ћелија различитих и по морфологији (облик ћелије, облик и висина једра) и по функцијама па добија, посматран светлосним микроскопом, изглед вишеслојног епитела. Ако су ћелије снабдевене трепљама онда се говори о трепљастим лажно вишеслојним епителима.

За више информација погледајте чланак лажно вишеслојан епител.

Вишеслојни епители[уреди]

Образовани су од већег броја слојева ћелија наслаганих један на други при чему је најдубљи (почетни) слој у контакту са подепителском ламином. Слојеви ћелија се међусобно разликују по облику.

Према облику ћелије деле се на:

  • плочасте
  • коцкасте
  • цилиндричне.
За више информација погледајте чланак вишеслојни епители.

Посебан тип вишеслојног епитела у коме долази до промене висине и наизглед и броја слојева ћелија у зависности од физиолошког стања органа, назива се прелазни епител или уротел пошто се налази само у неким деловима мокраћног система.

За више информација погледајте чланак Прелазни епител.

Класификација према функцији[уреди]

На основу функције коју обављају у организму епители се могу поделити на:

  • покровне (заштитне) који се према структури деле на једнослојне, лажно вишеслојне и вишеслојне;
  • жлездане (секреционе)
  • неуроепителе
  • клицине (репродуктивне), граде их ћелије семеника и јајника
  • апсорпционе, који на вршној површини имају микроресице
  • респираторне (пнеумоцити)
  • чулне (сензитивне)

Кроз ову класификацију истовремено су наведене и улоге које различити типови епитела обављају у организму.

Покожица[уреди]

За више информација погледајте чланак Покожица.

Покожица (епидермис) покрива површину тела. Код бескичмењака је једнослојна и покривена кутикулом. Покожица кичмењака је вишеслојна при чему долази до орожњавања површинских слојева.

Рожна материја која испуњава ове ћелије може да гради различите творевине:

  • крљушти
  • перје,
  • нокте,
  • длаку
  • копита и друге

Ендотел[уреди]

За више информација погледајте чланак Ендотел.

Ендотел је врста епитела који облаже унутрашње површине телесних дупљи и крвних судова.

Жлездани епител[уреди]

За више информација погледајте чланак Жлездани епител.

Епителске ћелије које стварају неки производ (слуз, ензиме, хормоне...) и процесом егзоцитозе га избацују у ванћелијску средину називају се жлездане (секреторне) ћелије. Жлездане ћелије образују жлездане епителе који заједно са другим ткивима граде жлезде.

Према типу секреције разликују се два основна типа жлезди:

  • ендокрине (код кичмењака су добро развијене тако да граде читав систем) и
  • егзокрине.

Литература[уреди]

  • Биологија за II разред гимназије општег смера. Аутори: Бригита Петров, Милош Калезић и Радомир Коњевић. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Издање из 2003. године. ISBN 86-17-10806-1
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.

Спољашње везе[уреди]