Епителско ткиво

Епително ткиво (епителско ткиво, епител) је врста ткива које је високо диференцирано. Састоји се од великог броја густо збијених и међусобно повезаних епителских ћелија тако да садрже малу количину међућелијске супстанце и формирају континуирани слој. Својим базалним делом ћелије леже на базалној ламини подепителској ламини, плочастој структури коју сачињава ванћелијски матрикс. Покривају површину тела и унутрашњих органа, телесне шупљине, изводне канале ... Епителско ткиво се састоји од ћелија епитела. Епители су изграђени од ћелија које воде порекло од сва три клицина листа. У изградњи епитела, сем веома ретких изузетака никада не учествују крвни судови па се размена хранљивих материја и гасова врши посредно - преко везивног ткива које се налази између крвног капилара и епитела.^[1]^[2]

Класификација епитела[уреди | уреди извор]

Врсте епитела- (слева надесно) горњи ред: једнослојан плочаст, једнослојан коцкаст, једнослојан цилиндричан; доњи ред: вишеслојан плочаст, вишеслојан коцкаст, лажно вишеслојан, прелазни епител

Нека епителска ткива су саграђена од једног слоја ћелија истог облика и функције и она се називају једнослојни епител, док су друга саграђена од ћелија које су распоређене у више слојева. Ова ткива се називају вишеслојни епител.

Једнослојни епители[уреди | уреди извор]

Једнослојни епител може да буде различитог облика, у зависности од функције коју обавља, па се тако разликују:

љуспаст (плочаст) епител, изграђен је од истоврсних ћелија чија је ширина много већа од висине;
коцкаст епител, кога образују ћелије приближно једнаке ширине и висине;

цилиндричан епител (високо призматични), граде ћелије чија је висина знатно већа од ширине.

Посебну групу једнослојних епитела представља тзв. лажно вишеслојан (псеудостратификован) епител. Састоји се од цилиндричних ћелија различитих и по морфологији (облик ћелије, облик и висина једра) и по функцијама па добија, посматран светлосним микроскопом, изглед вишеслојног епитела. Ако су ћелије снабдевене трепљама онда се говори о трепљастим лажно вишеслојним епителима.

Вишеслојни епители[уреди | уреди извор]

Образовани су од већег броја слојева ћелија наслаганих један на други при чему је најдубљи (почетни) слој у контакту са подепителском ламином. Слојеви ћелија се међусобно разликују по облику.

Према облику ћелије деле се на:

плочасте
коцкасте
цилиндричне.

Посебан тип вишеслојног епитела у коме долази до промене висине и наизглед и броја слојева ћелија у зависности од физиолошког стања органа, назива се прелазни епител или уротел пошто се налази само у неким деловима мокраћног система.

Класификација према функцији[уреди | уреди извор]

На основу функције коју обављају у организму епители се могу поделити на:

покровне (заштитне) који се према структури деле на једнослојне, лажно вишеслојне и вишеслојне;
жлездане (секреционе)
неуроепителе
клицине (репродуктивне), граде их ћелије семеника и јајника
апсорпционе, који на вршној површини имају микроресице
респираторне (пнеумоцити)
чулне (сензитивне)

Кроз ову класификацију истовремено су наведене и улоге које различити типови епитела обављају у организму.

Покожица[уреди | уреди извор]

Покожица (епидермис) покрива површину тела. Код бескичмењака је једнослојна и покривена кутикулом. Покожица кичмењака је вишеслојна при чему долази до орожњавања површинских слојева.

Рожна материја која испуњава ове ћелије може да гради различите творевине:

крљушти
перје,
нокте,
длаку
копита и друге

Ендотел[уреди | уреди извор]

Ендотел је врста епитела који облаже унутрашње површине телесних дупљи и крвних судова.

Жлездани епител[уреди | уреди извор]

Епителске ћелије које стварају неки производ (слуз, ензиме, хормоне...) и процесом егзоцитозе га избацују у ванћелијску средину називају се жлездане (секреторне) ћелије. Жлездане ћелије образују жлездане епителе који заједно са другим ткивима граде жлезде.

Према типу секреције разликују се два основна типа жлезди:

ендокрине (код кичмењака су добро развијене тако да граде читав систем) и
егзокрине.
- пљувачне,
- знојне,
- лојне,
- млечне итд.

Међутим, има и жлезда које имају истовремено обе функције (нпр. јетра, панкреас, полне жлезде човека). Жлездане ћелије неких кичмењака (нпр. рибе) јављају се као појединачне и означавају се као пехарасте жлезде.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Eurell, Jo Ann C.; et al., ур. (2006). Dellmann's textbook of veterinary histology. Wiley-Blackwell. стр. 18. ISBN 978-0-7817-4148-4.
^ Freshney, 2002: p. 3

Литература[уреди | уреди извор]

Eurell, Jo Ann C.; et al., ур. (2006). Dellmann's textbook of veterinary histology. Wiley-Blackwell. стр. 18. ISBN 978-0-7817-4148-4.
Биологија за II разред гимназије општег смера. Аутори: Бригита Петров, Милош Калезић и Радомир Коњевић. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Издање из. 2003. ISBN 978-86-17-10806-7.
Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
Freshney, R. I. (2002). „Introduction”. Ур.: Freshney, R. Ian; Freshney, Mary. Culture of epithelial cells. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-40121-6.
van Lommel, Alfons T.L. (2002). From cells to organs: a histology textbook and atlas. Springer. ISBN 978-1-4020-7257-4.
Green, H. (септембар 2008). „The birth of therapy with cultured cells”. BioEssays. 30 (9): 897—903. PMID 18693268. doi:10.1002/bies.20797.
Kefalides, Nicholas A.; Borel, Jacques P., ур. (2005). Basement membranes: cell and molecular biology. Gulf Professional Publishing. ISBN 978-0-12-153356-4.
Nagpal, R.; Patel, A; Gibson, MC (март 2008). „Epithelial topology”. BioEssays. 30 (3): 260—6. PMID 18293365. doi:10.1002/bies.20722.
Yamaguchi, Y.; Brenner, M; Hearing, VJ (септембар 2007). „The regulation of skin pigmentation”. J. Biol. Chem. 282 (38): 27557—61. PMID 17635904. doi:10.1074/jbc.R700026200. Архивирано из оригинала (Review) на датум 28. 05. 2020. Приступљено 23. 03. 2019.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Епителско ткиво на сајту BioNet Школа
Институт за хистологију и ембиологију
Epithelium Photomicrographs
Histology at KUMC epithel-epith02 Simple squamous epithelium of the glomerulus (kidney)
Diagrams of simple squamous epithelium
Histology at KUMC epithel-epith12 Stratified squamous epithelium of the vagina
Histology at KUMC epithel-epith14 Stratified squamous epithelium of the skin (thin skin)
Histology at KUMC epithel-epith15 Stratified squamous epithelium of the skin (thick skin)
Stratified squamous epithelium of the esophagus
Microanatomy Web Atlas

[Eurell-2006-p18-1] Eurell, Jo Ann C.; et al., ур. (2006). Dellmann's textbook of veterinary histology. Wiley-Blackwell. стр. 18. ISBN 978-0-7817-4148-4.

[p._3-2] Freshney, 2002: p. 3

[1]

[2]