Аитал и Акепсије
{{Светитељ | датум_смрти=354 | место_смрти=Ербил | празник = 11. децембра (по јулијанском календару) | слика =Akepsije_i_Aital.jpg | опис_слике=Аитал и Акепсије | ширина_слике =
Акепсије (грч. Ακεψεης) и Аитал су хришћански мученици и светитељи.
Православна црква их помиње 11. децембра (по јулијанском календару)[1].
Живот[уреди | уреди извор]
Акеспије и Аитал су били родом из Персије. Акеспије је био пагански свештеник у граду Ербилу. Обратио се хришћанском епископу, надајући се да ће оздравити од своје болести. Епископ га је поучио у вери и хришћанском животу и својим молитвама исцелио од болести. Након тога, Акепсије се вратио у Ербил, крстио се и посвећен је у чин презвитера, и почео је да проповеда хришћанство међу локалним становништвом. То је постало познато владару Ербила, који је позвао Акепсија к себи и наредио да се затвори и да му се одсече уво. Аитал је био ђакон цркве у Ербилу. Ухваћен због исповедања хришћанства, претучен је од стране старешина паганских свештеника и послат у затвор. После тога су Акепсије и Аитал доведени код владара Ербила. Он је захтевао да се одрекну хришћанства, а када су они то одбили, осудио их је на смарт одсецањем главе[2].
У 12. веку кратко житије мученика Акеспија и Аитала преведено је на старословенски језик, а у првој половини 14. века српски монаси су направили нови превод на Светој Гори. У Русији је живот постао познат од краја 14. века, а у 16. веку је уврштен у Велики спомен митрополита Макарија.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Свети мученици Аитал и Акепсије”. www.crkvenikalendar.com. Приступљено 2022-11-10.
- ^ „Память святых мучеников Акепсия и Аифала”. kotovsk-istok.com.ua. Приступљено 2022-11-10.