Александар Гавриловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Александар Гавриловић (Мартинци, 14. јун 1833 - Нови Сад, 17. јун 1871) је био професор и управитељ (директор) Српске православне велике гимназије у Новом Саду.

Биографија[уреди]

Након завршених студија 1856. године почиње да ради као професор у Српској православној великој гимназији у Новом Саду. Предавао је историју и земљопис. Током 1859. уређивао је Школски лист уместо Ђорђа Рајковића. Иако је био један од млађих у професорском колегијуму постављен је 1866. за привременог управитеља. У то време у Гимназији долази до великих сукоба између присталица Светозара Милетића и његове Српске народне слободоумне странке и конзервативне црквене хијерархије. Патронат је стао на страну Милетићевих противника, део професора отпустио, целом колегијуму обуставио плату током трајања истраге, а Гавриловића разрешио дужности, и на његово место поставио архимандрита Германа Анђелића.[1]

Пошто је доказано да је недужан у спору између две завађене струје Гавриловић је враћен на функцију управитеља 1868. године, и ту је остао све до своје преране смрти у 38. години.[1]

Био ожењен Софијом, са којом је имао петоро деце, од којих ће Богдан Гавриловић касније постати председник Српске краљевске академије.[2]

Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.[3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Енциклопедија Новог Сада. Књига 5, Вас-Гав. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 1996. стр. 332—333. 
  2. ^ „Кратка биографија Богдана Гавриловића”. wwww.poincare.matf.bg.ac.rs. 
  3. ^ „Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на Алмашком гробљу у Новом Саду”. www.spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs.