17. јун

Из Википедије, слободне енциклопедије

17. јун (17.6.) је 168. дан године по грегоријанском календару (169. у преступној години). До краја године има још 197 дана.

Догађаји[уреди]

јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 1397. — Данска краљица Маргрета I објединила под данску круну Данску, Шведску и Норвешку.
  • 1579. — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Њу Албионом, данас Калифорнијом.
  • 1665. — Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса. Португалци још једном победом над Шпанцима, код Виље Висиосе, поновно успоставили независност Португала.
  • 1789. — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета.
  • 1843. — На Новом Зеланду почела побуна домородаца Маора против Британаца. Маори поражени 1871. и повукли се у унутрашњост острва.
  • 1848. — Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу.
  • 1867. — Енглески хирург Џозеф Листер први пут у историји медицине употребио антисептик када је оперисао своју сестру Изабелу.
  • 1925. — Потписан Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова у рату. Протокол потписало 29 земаља.
  • 1940. — Совјетска Црвена армија окупирала Летонију и Естонију и успоставила просовјетску администрацију.
  • 1944. — Исланд постао независна република пошто су његови становници на референдуму одлучили да се одвоје од Данске.
  • 1947. — Уставотворна скупштина Бурме донела одлуку да прогласи независну Републику Бурму.
  • 1950. — Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега.
  • 1953. — Совјетске трупе угушиле побуну у Источној Немачкој.
  • 1967. — Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе.
  • 1971. — САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана 1972.
  • 1982. — Председник Аргентине, генерал Леополдо Галтијери, поднео оставку после пораза аргентинске армије у рату с Великом Британијом за Фокландска острва.
  • 1988. — Око 5.000 радника земунске фабрике „Змај“ демонстрирало испред зграде Скупштине СФРЈ незадовољно својим социјалним положајем. То је био почетак масовних митинга названих „антибирократска револуција“, а послужили су за учвршћивање власти лидера комуниста Србије Слободана Милошевића.
  • 1990. — Демонстранти против Владе Румуније вратили се на улице Букурешта неколико дана после сукоба с полицијом и рударима лојалним Влади, а у којима је погинуло пет особа, а неколико десетина рањено.
  • 1991. — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.
  • 1992. — Немци Томас Кемтнер и Хајнрих Стрибиг, два последња западна таоца у рукама исламских терориста у Либану, вратили се у Немачку после три године заточеништва.
  • 1993. — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.
  • 1997. — Министарство Југославије за телекомуникације издало решења о забрани рада већег броја приватних и независних радио-станица. То је била прва велика акција власти против права на слободу информисања у Југославији.
  • 1999. — Међународна организација рада усвојила споразум о забрани најгорих форми присилног рада деце, укључујући ропство и насилну регрутацију.
  • 2001. — На парламентарним изборима у Бугарској победио Национални покрет бившег бугарског цара Симеона II, чиме је први пут бивша монархија постала политички активна у једној од земаља источне Европе. Симеон Сакс Кобург 24. јула изабран за премијера Бугарске.
  • 2002. — У Батајници код Београда почеле ексхумација и обдукција лешева за које се верује да су Албанци чија су тела ту довезена после интервенције НАТО на Косову 1999.
    • Египатски археолози саопштили да су близу пирамида у Гизи нашли најстарији недирнут саркофаг, стар око 4.500 година.
  • 2007. — У Будви ухапшен бивши генерал српске полиције, Властимир Ђорђевић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

Празници и дани сећања[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар