Али Шиди

С Википедије, слободне енциклопедије

Али Шиди
Шиди 2011. године
Пуно имеAlexandra Elizabeth Sheedy
Име по рођењуAlly Sheedy
Датум рођења(1962-06-13)13. јун 1962. (61 год.)
Место рођењаЊујорк, Њујорк, САД
УниверзитетУниверзитет Јужне Калифорније
Занимањеглумица
Активни период1975 – садашњост
СупружникДејвид Лансбери (в. 1992 —  р. 2009)
Деца1

Александра Елизабет Шиди (енгл. Alexandra Elizabeth Sheedy; Њујорк, 13. јун 1962) америчка је глумица. Дебитовала је у играном филму Лоши дечаци (1983) и постала истакнута као чланица групе Брат Пак улогама у Оксфордском блузу (1984), Јутарњи клуб (1985), Ватра светог Елма (1985), и Плави град (1986). Добила је три номинације за награду Сатурн за најбољу глумицу за своје улоге у Ратним играма (1983), Страху (1990) и Човековом најбољем пријатељу (1993). За улогу лезбејске фотографкиње зависне од дроге у Високој уметности (1998), Шиди је освојила награду Независни дух за најбољу главну женску улогу. Она је глумила и у филмовима Два пута у животу (1985), Кратки спој (1986), Бетсино венчање (1990), Само усамљени (1991) и Живот током рата (2009), као и у серији Самохрана пијана жена (2022–2023).

Младост[уреди | уреди извор]

Александра Елизабет Шиди је рођена у Њујорку[1] 13. јуна 1962. и има брата и сестру. Њена мајка, Шарлота (рођена Баум), је списатељица и новинарка која је била укључена у покрете за женска и грађанска права,[2] а њен отац, Џон Џ. Шиди млађи, је био директор оглашавања на Менхетну.[3] Њена мајка је источноевропска Јеврејка, а њен отац је ирског католичког порекла.[4] Њена бака по мајци била је из Одесе, Украјина.[5] Њени родитељи су се развели 1971. године.[6]

Она је похађала је школу Банк Стрит, а затим гимназију и припремну школу Колумбија у Њујорку, где је матурирала 1980. године. Али је почела да игра са Америчким балетским позориштем у својој шестој години[7] и планирала је да јој то постане стална каријера. Међутим, одустала је од плеса у корист глуме, а затим је почела да студира код професора глуме Харолда Гускина.[8] Са 12 година написала је књигу Она је била фина према мишевима, коју је објавио Макгров-Хил Едукејшон и постала је бестселер.[7] Прича је објављена 1976. као албум изговорене речи од стране Кејдмона (ТЦ 1506).[9] Дана 19. јуна 1975. појавила се у игрици Рећи истину као она сама промовишући роман који је био на читалачкој листи за одрасле.[10][11][12]

Са 18 година, Шиди се преселила у Лос Анђелес, Калифорнија, где је уписала одсек драме на Универзитету Јужне Калифорније.[13] Шиди је истовремено започела своју глумачку каријеру и с прекидима је похађала трогодишњи курсеве за BFA диплому из глуме.[13]

Каријера[уреди | уреди извор]

Шиди је почела да глуми у локалним сценским продукцијама као тинејџер. Након појављивања у неколико телевизијских филмова 1981. године, као и у три епизоде телевизијске серије Хил стрит блуза, дебитовала је у филму Лоши момци (1983), са Шоном Пеном у главној улози, где је играла Пенову понижену девојку. Током 1980-их имала је улоге у популарним филмовима као што су Ратне игре, Јутарњи клуб, Ватра светог Елма, Кратки спој и Слушкиња по наруџби.

Шиди је глумила заједно са Радом Мичел у независном филму Висока уметност из 1998. о романси између две жене и моћи уметности.[14] Њен наступ у Високој уметности је награђен наградама Независни дух, Удружења филмских критичара Лос Анђелеса и Националног друштва филмских критичара.

Године 1999, Шиди је прихватила главну улогу у ванбродвејској продукцији мјузикла Хедвиг и љути инч. Она је била прва цис-родна жена која је играла улогу џендерквирке Хедвиг, али су њени наступи убрзо окончани усред „мешовитих“ критика.[15] Исте године добила је улогу главне глумице у Шећерном граду, независном филму који је укључивао ансамбл глумаца и музичара.[16]

Поново се радила са колегом из Јутарњег клуба Ентонијем Мајклом Холом када је постала специјална гостујућа звезда у његовој телевизијској емисији Мртва зона, у епизоди друге сезоне „Играње Бога”, из 2003. године.[17]

Шиди се такође појавила у епизоди „Скачући гуштери” серије Место злочина: Лас Вегас, у којој је играла жену која је убила жену свог дечка док је била умешана у култ. Дана 3. марта 2008, Шиди је представљена као лик Сара у емисији канала АБЦ фамилија Кајл XY. Године 2009, играла је улогу господина Јанга у телевизијској емисији Psych на УСА мрежи (у финалу треће сезоне), улогу коју је поновила у четвртој, петој сезони и финалу седме сезоне.

Од 2021. године, Шиди је био професор на одсеку за позориште на Градском колеџу у Њујорку на Градском универзитету Њујорка у делу Хамилтон Хајтс у Њујорку. Она је учествовала у епизоди ГМА3: Шта треба да знате на WABC-TV 10. маја 2023.[18]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Али Шиди и њена мајка, Шарлота, 1975

Шиди је постала вегетаријанац са 12 година.[19][20]

Шиди је излазила са Ричијем Самбором, гитаристом Бон Џовија, мање од годину дана током 1980-их. Она је за Лос Анђелес Тајмс изјавила да ју је та веза довела до злоупотребе дрога, што је Самбора демантовао.[21] Године 1985, Шиди је примљена у Хазелден фондацију, а током 1990-их је лечена од зависности од таблета за спавање,[22] искуства које је искористила за своју улогу фотографа зависника од дроге у Високој умјетности.[23]

Шиди се 12. априла 1992. удала за глумца Дејвида Лензберија, нећака глумице Анђеле Лензбери и сина Едгара Лензберија, првобитног продуцента Гадспела. Они имају сина Бекета, рођеног 1994. године. Бекет је транс мушкарац из чије транзиције Шиди каже да је „много научила“.[24] Године 2008, Шиди је објавила да су она и Ленсбери поднели захтев за развод.[1]

У јануару 2018, Шиди је твитовала #MeToo хештег заједно са именима Џејмса Франка и Кристијана Слејтера, имплицирајући да су је сексуално злостављали, али је касније избрисала твитове. Франко је касније изјавио да не зна зашто је Шиди твитовала те оптужбе.[25][26]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филм[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога Напомене
1983 Лоши момци Џ.К. Валенски
Ратне игре Џенифер Мак
1984 Оксфорд блуз Рона
1985 Јутарњи клуб Алисон Рејнолдс
Ватра светог Елма Лесли Хантер
Двапут у животу Хелен Макензи
1986 Плави град Ани Рејфорд
Кратки спој Стефани Спек
1987 Кућна помоћница по наруџбини Џеси Монтгомери
1988 Она има бебу Она сама Некредитован камео
1988 Кратки спој 2 Стафани Спек Гласовни камео (некредитовано)
1989 Срце Диксија Маги Делоч
1990 Бетсино венчање Кони Хопер
Страх Кејси Бриџес
1991 Само усамљени Тереза Луна
1992 Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку Пам Блок Камео
1993 Кисели краставац Моли - девојка/она сама
Човеков најбољи пријатељ Лори Танер
1994 Дневници црвених ципела 4: ауто еротика Карен Видео
1995 Веза за једну ноћ Мики Сандерсон
1997 Амнезија Марта Келер
Дефенитивно можда Џоан
Затвор округа Мејкон Сузан Рид
Висока лопта Али Шиди
1998 Висока Уметност Луси Берлинер
1999 Шећерни град Лиз
Јесење срце Дебора
Одвешћу те тамо Бернис
Савет гусенице Џен
2002 Само сан Морин Старбек
Срећно овде и сада Лоус
2003 Лаку ноћ за умирање Мари
Острво склоништа Луиз 'Лу' Делемир
2004 Бука Шарлот Банкрофт
2005 Пуцање у Ливиен Бреа Еплинг
2007 Нулти дан Др. Рејнолдс
Млади браниоци Џил Филдс Видео
Пара Лори
2008 Харолд Морин Ренолдс
2009 Перестројка Хелен
Живот током рата Хелен Џордан
2010 Добродошлица Рајлијевима Хариет
Десет спратова висок Џеки
2014 Греси наше младости Вики
Фагли Стодард
2016 Мала сестра Џоани Лансфорд
Икс-мен: Апокалипса Скот Самерсов учитељ Камео

Телевизија[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога Напомене
1981 CBS Поподневна играоница Кати Епизода: „Мислим да ћу имати бебу”
Најбоља девојчица на свету Прва девојка филм
Злостављање Саре Макдејвид Трејски Барнс
Учионица Карен Чејс ТВ кратки филм
Дан када је љубав престала Деби Данер Филм
Сјај у трави Хејзел
1982 Чикашка прича Епизода: „Јарка светла, велики град”
Св. Негде другде Дајан Епизода: „Самјуелс и деца”
1983 Хил стрит плави Кристен 3 епизоде
Убитачна лекција Марита Армстронг Филм
1990 Задњи Капон Катрин Харт
1992 Дневници црвене ципеле Карен Епизода: „Несреће се дешавају”
Татл прича Лора Перот Филм
1993 Летално излагање Крис Касиди
Скривена соба Џулија Епизода: „Гладне девојке”
Чантили чипка Елизабета Филм
1994 Ултиматна издаја одрасла Мари Роџерс
Паралелни животи Луиза
Проклетство гостионице Морска литица Сузан Енрајт
1995 Оловни војник Билијева мама
1996 Спољашње границе Картер Џонс Епизода: „Чујем да зовеш”
Отет: Лет 285 Дени Патон Филм
1997 Сеоска правда Анџи Бејкер
Жива закопана II Лора Рискин
1998 Бес у себи Џоана Ханлон
1999 Наши момци: Огорчење на Глен Риџ Дет. Кели Брукс
2001 Оз Лиса Логан Епизода: "Средње печен"
Надзорник Хелен Хевит Филм
Чудна фреквенција Ли Бонер Епизода: „Сањалачки верник”
2002 Једном и опет Миријам Рос Милер Епизода: „Аронов списак снова”
Испитивање Мајкла Кроа Черил Кроу Филм
2003 Живот на линији
Мртва зона Кејт Мур Епизода: "Играње Бога"
2006 Ветеран Сара Рид Филм
2007 Место злочина: Лас Вегас Шарон Тернер Ешоупда: "Скачући гуштери"
2008–2009 Кајл XY Сара 4 епизоде
2009 Грађанка Џејн Џејн Александар Филм
2009–2011/13 Psych Јанг 4 епизоде
2014 Не са мојом ћерком (a.k.a. Завођење клијента) Мелиса Еко Филм
2022–2023 Самохрана пијана жена Карол Главна улога[27]

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Шиди 2003. године
Година Асоцијација Категорија Рад Исход
1983 Награде Сатурн Најбоља глумица Ратне игре Номинација
Награда за младог уметника Најбоља млада филмска глумица у играном филму Номинација
1990 Награде Сатурн Најбоља глумица Страх Номинација
1993 Човеков најбољи пријатељ Номинација
1999 Награде Спирит Најбоља женска главна улога Висока уметност Освојено
Удружење филмских критичара Лос Анђелеса Најбоља глимица Освојено
Национално друштво филмских критичара Освојено
Бостонско друштво филмских критичара Најбоља глумица (2. место) Номинација
Удружење филмских критичара Чикага Најбоља глумица Номинација
2005 MTV филмске награде Сребрна награда за изврсност
(дели са осталим главним члановима глумачке екипе) 		Јутарњи клуб Освојено
2010 Готам независне филмске награде Најбоље извођење ансамбла Живот током рата Номинација

Књиге[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Robledo, S. Jhoanna (13. 9. 2009). „Brat Packer Packs Up”. New York magazine. Приступљено 15. 9. 2009. 
  2. ^ Leibovich, Lori (26. 6. 1998). „Heroine Chic”. Salon. San Francisco, California. Приступљено 6. 10. 2018. 
  3. ^ „WEDDINGS; Marilyn Webb, John Sheedy Jr”. The New York Times. 21. 3. 1993. Приступљено 23. 4. 2010. 
  4. ^ Collins, Glenn (27. 5. 1991). „Celebrating a Place Where for So Many The Good Life Began”. The New York Times. Приступљено 23. 4. 2010. 
  5. ^ Sohn, Amy (2011). „Musicians, Mensches, and Muff-Diving: Ally Sheedy by Amy Sohn”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 21. 5. 2011. 
  6. ^ Rochlin, Margy (14. 6. 1998). „Ally Sheedy Makes a Bid To Be Taken Seriously”. The New York Times. Приступљено 2. 9. 2012. 
  7. ^ а б Dretzka, Gary (28. 6. 1998). „Back from the edge, Ally Sheedy may be on the verge of another breakthrough”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 3. 12. 2010. 
  8. ^ Neumaier, Joe (17. 7. 2010). „New York native Ally Sheedy never strays far from the Upper West Side”. New York Daily News. Приступљено 26. 3. 2019. 
  9. ^ „Ally Sheedy - She Was Nice To Mice (1976, Vinyl) - Discogs”. discogs.com. Caedmon Records. Приступљено 24. 8. 2023. 
  10. ^ „A Young Ally Sheedy on 'To Tell the Truth' in 1975”. The Retroist. 15. 7. 2013. Архивирано из оригинала 7. 10. 2018. г. Приступљено 6. 10. 2018. 
  11. ^ Ally Sheedy at age 13 on "To Tell the Truth" (1975) на сајту YouTube
  12. ^ She Was Nice To Mice на сајту Гугл књиге
  13. ^ а б Willistein, Paul (9. 5. 1986). „A NEW CONNECTION WITH 'SHORT CIRCUIT,' ALLY SHEEDY PLUGS INTO A STARRING ROLE”. The Morning Call. Архивирано из оригинала 21. 11. 2020. г. 
  14. ^ Ebert, Roger (3. 7. 1998). „High Art Movie Review & Film Summary (1998)”. Chicago Sun-Times. Приступљено 15. 1. 2017 — преко rogerebert.com. 
  15. ^ Keller, Julie (17. 12. 1999). „Ally Sheedy Inches Away from "Hedwig"”. E! Online. Los Angeles, California: NBCUniversal Cable Entertainment Group. Приступљено 6. 10. 2018. 
  16. ^ Thomas, Kevin (17. 9. 1999). „Down and Out in 'Sugar Town' After Fame Has Fled”. Los Angeles Times. Приступљено 15. 1. 2017. 
  17. ^ „Season 2 Overview”. The Dead Zone Official Website. Архивирано из оригинала 2. 12. 2009. г. Приступљено 10. 8. 2010. 
  18. ^ „Ally Sheedy Reflects on Her Iconic Role in the Breakfast Club: 'I Still Really Love It'”. 
  19. ^ Mann, Roderick. (1987). "Busy Ally Sheedy Finds a 'Maid to Order' Role". Los Angeles Times. Retrieved December 22, 2020.
  20. ^ O`Malley, Kathy. (1987). For Ally Sheedy, Life is, Like, Just Fine, You Know?. Chicago Tribune. Retrieved December 22, 2020.
  21. ^ Natale, Richard (10. 6. 1998). „On the Upswing”. Los Angeles Times. Приступљено 1. 9. 2011. 
  22. ^ Rochlin, Margy (14. 6. 1998). „FILM; Ally Sheedy Makes a Bid To Be Taken Seriously”. The New York Times. Приступљено 30. 6. 2010. 
  23. ^ Winters, Laura (21. 6. 1998). „Ally Sheedy, Leaver of the Pack”. The Washington Post. Приступљено 6. 10. 2018. 
  24. ^ Nahas, Aili (27. 1. 2022). „Ally Sheedy Says She 'Learned a Lot' from Her Son Beckett's Trans Journey”. People. Приступљено 29. 5. 2022. 
  25. ^ Yahr, Emily (11. 1. 2018). „Seth Meyers presses James Franco on why he hasn't contacted Ally Sheedy about her tweets”. The Washington Post. Приступљено 6. 10. 2018. 
  26. ^ Robinson, Joanna (7. 1. 2018). „Why Did Ally Sheedy Call out Golden Globe Winner James Franco on Twitter?”. Vanity Fair. New York City. Приступљено 6. 10. 2018. 
  27. ^ White, Peter (9. 12. 2020). „Sofia Black-D'Elia & Ally Sheedy To Star In Freeform Pilot 'Single Drunk Female' From Simone Finch, Jenni Konner & Phil Traill, Leslye Headland To Direct”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 9. 12. 2020. г. Приступљено 26. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Али Шиди на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Али_Шиди&oldid=27518855”