Ами Боуе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ами Буе
Ami boué.jpg
Портрет Ами Буе
Датум рођења (1794-03-16)16. март 1794.
Место рођења Хамбург
Немачка
Датум смрти 21. новембар 1881.(1881-11-21) (87 год.)
Место смрти Беч
Аустроугарска
Пребивалиште  Аустроугарска
Поље Геологија, Географија
Институција Краљевска академије наука у Бечу
Награде Воластонова медаља

Ами Буе (нем. Ami Boué; Хамбург, 16. март 1794Беч, 21. новембар 1881), био је аустроугарски лекар, путописац, геолог и географ, немачког порекла, који је одрастао и школовао се у Немачкој, а затим у Женеви, Паризу и Единбургу.[1]

Као студент медицине на универзитету у Единбургу, упознао се са Робертом Џејмсоном, који га је својим предавањима из геологије и минералогија толико заинтерисовао, да је Буе одлучио да прекине студије медицине и даље своје школовање и живот посвети путовањима и изучавању геологије и географије.[2]

Данас је Ами у научној јавности познат не само као пионир аустријске геологије, већ и као један од зачетника успостављања и одржавања међународних и националних геолошке односа.

Живот и каријера[уреди]

Ами Буе је рођен у Хамбургу, Немачка 16. март 1794. у богатој породици Хугенота или калвиниста (француских протестанта, припадника Протестантске реформистичке цркве Француске), од оца Анрија (Henri Boué 1767—1848), и мајке Сузане (Suzanne de Chapeaurouge, 1772—1804). Своје школовање започео је прво у родном Хамбургу а затим наставио у Женеви.

Буе је још током студија започео геолошка истраживања по разним деловима Шкотске и Хебридима. По завршетку студија 1817. населио се у Паризу.

Током 1841. Буе се настанио и свој живот и дело наставио у Бечу, у коме је узео и аустријско држављансво.[3]

Дело[уреди]

Ами Буе је 1820. у свом делу Essai géologique sur l'Ecosse објавио резултате геолошких истраживања вулканских стена, у којим је по први пут, ове стене описао на на посебан и врло методичан начин.

У циљу свеобухватних истраживања Буе је спровео бројна студијска путовања по Немачкој, Аустрији и Јужној Европи, у току којих је проучавао разнолике геолошке формације, и на тај начин био пионир геолошких истраживања на овим просторима.

Био је и један од оснивача Француског геолошког друштва (Société Géologique de France) 1830., и један од његових председника 1835.

Ами Буе — етнографска карта Балкана из 1847.

Царска Академија наука из Беча објавила је његове најважније радове из области геологије балканских земаља, из периода од 1859. до 1870. године.

Буе је лично објавио већи број значајних путописа и научних дела из области геологије и географије;

  • Мемоаре из геологије и палеонтологије Mémoires géologiques et paléontologiques (у Паризу, 1832.)
  • Научну студију La Turquie d'Europe (у Паризу, 1840.), у којој је изнео сопствена географска, геолошка и природословна запажања са путовања по тадашњим турским земљама на југу Европе. У овој студији Ами је обрадио делове Босне, Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније, Бугарске и Грчке, и то не само са геолошког, већ и са географског, природословног (флора и фауна) етнографског, привредног и историјског становишта.
  • Етнографска карта Балкана из 1847.
  • Етнографску карту турских земаља Балканског полуострва из 1849. Ово је била прва објављена карта те врсте.
  • Sur l'établissement de bonnes routes et surtout de chemins de fer dans la Turquie d'Europe, (1852)
  • Essai géologique sur l'Écosse (1820)
  • Synoptische darstellung der die erdrinde ausmachenden formazionen, so wie der wichtigsten, ihnen untergeordneten, massen (1827)
  • Autobiographie du Docteur médécin Ami Boué, né à Hambourg le 16 mars 1794 et mort comme autrichien à Vienne. (1879)
  • Über die türkischen Eisenbahnen und ihre grosse volkswirthschaftliche Wichtigkeit:besonders einiges für Österreich und Ungarn/von A. Boué (1877).
  • Mémoires géologiques et paléontologiques, pub. par A. Boué ... t. I. Avec quatre planches. (1832)
  • Recueil d'itinʹeraires dans la Turquie d'Europe : détails gʹeographiques, topographiques et statistiques sous cet empire (1854)
  • Guide du géologue-voyageur, sur le modèle de l'Agenda geognostica de M. Léonhard/par Ami Boué. by Boué, Leonhard, Karl Cäsar von, 1779-1862. Agenda geognostica (1835)
  • Die europäische Türkei. Von Ami Boué. (La Turquie d'Europe par A. Boué. Paris, 1840.) Deutsch hrsg. von der Boué-stiftungs-commission der Kais. akademie der...by Boué, Ami, 1794-1881. Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien. Mathematische-Naturwissenschaftliche Klasse. Kommission für die Boué-stiftung (1889).

Библиографија[уреди]

Насловна страна једне од Амиевих књига
  • Boue, A. Entdeckung einiger Leithakalk-Petrafakten in den obersten Schichten der Kalkdolomit-Brekzien Gainfahrns. Sber., 46, Wien (1863). стр. 41–42
  • Boue, A. Über das Zusammentreffen fossiler Überbleibsel aus mehreren Klassen der organischen Natur. Sber., 52, Wien (1866). стр. 580–590
  • Die europäische Türkei. 2 Bände. Neudruck der Ausgabe Wien 1889. Mit einem Geleitwort von Peter Boué und einem Nachwort von Wolfgang Geier. Wagener Edition, Melle. 2008. ISBN 978-3-937283-13-5.
  • Boue, A. (1836). Resultats de la premiere tourneedans le nord et le centre de la Turque faite en partie en compagnie de m. m de montalembert et viquesnel. Bull, de la Soc. Geol. de France, Paris.
  • Boue, A. (1840). Esquise geologiquede la Turquie D´Europe, Paris
  • Boue, A. (1870). Minerallogisch. Geognostisches detail uner einige mainer reiserouten in den Europaschen Turkie. Sitzungsber. D.K.K. Akademie, 61, 2-3, Wien.

Признања[уреди]

  • Научна награда за геологију, Волстонова медаља (Wollaston Medal) основана 1831., као највише признање које додељује Геолошко друштво у Лондону (Geological Society of London), додељена је Буе 1847. године.
  • У знак признања за допринос науци у области геологије, географије и етнографије, по њему данас улице у Бечу, Будимпешти и Софији носе његово име.

Извори[уреди]

  1. ^ Boué, Ami, Autobiographie du Docteur médécin Ami Boué, né à Hambourg le 16 mars 1794 et mort comme autrichien à Vienne. Vienne : Imprimé chez F. Ullrich, (1879). стр. 172
  2. ^ Myriam COHEN, BOUÉ AMI - (1794-1881), Encyclopædia Universalis [en ligne], consulté le 8 octobre 2014. URL : [1]
  3. ^ Delbarre, Pierre. Le guide du voyageur à Poitiers et dans le département de la Vienne. Poitiers, Druinaud, 1881. Physical Description:p. 228.

Спољашње везе[уреди]