Анегдота

Из Википедије, слободне енциклопедије

Анегдота (грч. άνέκδοτος - неиздат) је сажето испричан доживљај или догађај из живота са ефектном поентом.

Антички Грци су анегдотом називали дело које није објављено, већ потиче из усмене традиције, касније се тиме означавао нештампани рукопис или део рукописа. У време Римљана, под појмом анегдоте се подразумева непозната, тајна историја из приватног живота познатијих људи (византијски историчар Прокопије описује скандале на двору цара Јустинијана 527 - 565.).

Под анегдотом се подразумева занимљива прича о некој историјској личности. Она је кратка, доживљај необичан, са духовитом поентом. Приповедање је најчешће објективизирано, са наглашавањем битних момената за дати друштвени тренутак. У анегдоти су подвучене основне одлике јунаковог лика, а ситуација је оштро оцртана.

Литература[уреди]

  • Шкреб и група аутора Речник књижевних термина, Београд: Бигз, 1986.
  • Слијепчевић, П. Анегдота као уметничко дело, 1929.
  • Brownlow, L. The Anatomy of Anecdote, 1960.