Антефикс

С Википедије, слободне енциклопедије
Антефикс из V века п. н. е. са ликом Медузе (Музеј Мандралиска, Чефалу).
Антефикс на згради Историјског музеја Србије.

Антефикс је архитектонски детаљ, вертикална плоча од керамике (дрвета, мермера, гранита или другог камена), везана за најниже тачке крова (стреху) као природна баријера која олакшава одливање воде са крова. У периоду хеленизма и у познијој римској архитектури антефикс, поред утилитарне добија и својеврсну украсну, па чак, понекад, и уметничку вредност.[1]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Од латинског antefixus причвршћен испред: ante- испред и fixus причвршћен, (participio praeteritum од figere).

Опис и развој[уреди | уреди извор]

У почетку антефикс је представљао вертикално постављену равну плочу (дрвену даску или палмин лист, у доњем делу сваког реда црепова крова да би блокиро сливање воде преко стрехе и сакривао и штитио елементе дрвене конструкције крова.[2] Временом су за ову сврху употребљаване керамичке плочице које су се, вертикално постављене у најнижој тачки крова изнад нивоа фасаде, могле видети одоздо или са стране са улице па је, можда, ова чињеница довела до тога да се антефикс постепено трансформише у декоративни елемент на храмовима и кућама богатих. Прецизно и богато украшени антефикси могу се наћи у готово свим древним цивилизацијама (од Етрураца до средњег века). Најинтересантнији са естетске тачке гледишта, истовремено и међу најстаријим су антефикси пронађени при ископавању етрурских градова Веји и Пирги. Они су од обојене керамике, а датирани су у крај VI век п. н. е.

Исклесани или рељефни антефикси у великој мери се разликују према степену уметничке обраде и прецизности (као и уложеног рада и финансијских средстава). На храмовима, кућама племства и важним административним објектима плочице предње фасаде су богато украшаване резбаријама, сликама и орнаментима. Најчешћи антички антефикси били су у облику палмете (антемиона), стилизованог штита са орнаментом, људског лика или фантастичне животиње. Један од најчешћих мотива била је глава горгоне Медузе која је одбијала зло, и била је јарко обојена.[3] За скромније зграде керамика је украшавана једноставним бројевима или другим симболима који су посебно карактеристични за римску архитектуру.

Скоро исто се може рећи и за материјал од кога је рађен антефикс. Најјефтинији (глинени или дрвени) антефикси прављени су истовремено са цреповима или шиндром и постављани заједно са њима. Најскупљи - мермерни, гранитни или метални (са рељефом, резбаријом или сликом) – произвођени су у посебним уметничким радионицама. Постојали су и фигурални керамички антефикси – простипи који нису прављени уобичајеним поступцимана већ су ручно моделовани.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енциклопедија Лексикографског завода 1 (A-Castelnau) 1955. Издање накладе Лексикографског завода ФНРЈ
  2. ^ http://www.getty.edu/art/collection/objects/10430/unknown-maker-antefix-etruscan-caeretan-510-500-bc/ The J. Paul Getty Museum
  3. ^ http://www.metmuseum.org/toah/works-of-art/26.60.73 The Metropolitan Museum of Art
  4. ^ Власов, В. Г. (1993): Иллюстрированный художественный словарь. — СПб. Икар.