Медуза (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Медуза - слика из 1895.године

Према грчкој митологији, Медуза је била чудовиште у женском облику, ћерка Форкије и Кето. Њен поглед је био смртоносан, јер свако ко би је погледао у очи, био би окамењен. Имала је још две сестре, Стено и Еуријала, које су биле бесмртне, а она сама је била смртно биће. Имала је змије уместо косе, крила, огромне зубе, канџе и исплажен језик. Не крају мита, Персеј јој je одрубио главу, и из њеног тела изашли су Пегаз и Хрисаор.[1]

Трансформација[уреди]

Медуза је рођена као девојка златне косе и нежних црта лица, која је посветила свој живот целибату у служби богиње Атине. Упркос томе, њеној лепоти није могао одолetи бог Посејдон, који је ушао у Атинин храм и састао се са Медузом. Постоје две теорије о том њиховом сусрету. Према једној теорији, Посејдон је силом зграбио девојку и одузео јој невиност, док према другој, Медуза није могла да одоли његовом удварању, па је на крају пристала да се уда за њега. У оба случаја, Атина је to схватила као вид непоштовања и одлучила да је казни, тако што је проклела ружноћом. Њена коса је била замењена змијама отровницама, кожа је почела да јој пуца и стари, зуби су јој још више израстали а очи добијале језив изглед. Још једав вид казне био је тај да свако, ко би је погледао директно у очи, истог тренутка био би претворен у камен.[2]

Медуза проклета својом ружноћом

Персеј и Медуза[уреди]

Гласине о постојању Медузе брзо су се прошириле градовима. Била је позната као монструозно биће које је живело у земљи Хиперборејаца и било опасно не само по човека, већ и по било које живо биће. Због тога је постала изазов за ловце на њену главу. Многи ратници желели су да докажу своју храброст и борбеност, тако што ће учинити нешто што до сада никоме пре њих није успело - да убију Медузу. Али свако ко је дошао у њено склониште, направио би исту грешку - погледао је у очи. Током година и деценија, њен дом само је постајао богатији новим статуама ратника и животиња.

За то време док су мушкарци ишли у неуспешан лов на Медузу, на острву Сериф живео је Персеј са својом мајком Данајом. У намери да спаси мајку од удаје за краља Полидекта, он му је понудио Медузину главу као залог да овај одустане од женидбе са Данајом. Краљ је одмах пристао, јер је веровао да се Персеј више никада неће вратити у Сериф. Персеј је сазнао где се Медуза налази и припремио се за борбу са њом. Богови су му подарили оклоп и оружје који ће му помоћи у борби. Атина му је дала углачани штит помоћу кога ће моћи да гледа у Медузу. Хермес му је дао несаломив срп од дијаманата којим ће са лакоћом моћи да јој одсече главу. Након тога, прибавио је још и крилате сандале и невидљиви шлем. [3]

Медузина смрт[уреди]

Персеј је стигао у земљу Хиперборејаца и дошао до Медузиног склоништа. Загледао се у глатку површину свог штита и видео одраз Медузе како спава. Уз Атинину помоћ, он јој је пришао.[3] Змије на њеној глави осетиле су Персејево присуство, и пробудиле Медузу. Персеј је реаговао на време и одрубио јој је главу. На његово запрепашчење, из њеног мртвог тела изашли су Пегаз и ратник Хрисаор. То су била бића које је Посејдон зачео са Медузом. Персеј је ставио нјену главу у чаробни тоболац. Иако је била мртва, Медузин поглед је и даље био смртоносан. Са њеном главом одлетео је на југ, и пред залазак сунца спустио се у близину дворца Титана Атланта. Пошто је овај био јако негостољубив према њему, он му је за казну показао главу Медузе и претворио га у планину. Затим је кренуо према истоку и прелетео преко Либијске пустиње. Током лета из Медузине одрубљене главе капала је крв по пустињи, и ту су се из нјене крви намножиле змије отровнице.[3] На крају се вратио кући, отишао до краља Полидекта и рекао да доноси обећани свадбени поклон. Краљ и његова свита су га обасули увредама, па им је он на крају показао Медузину главу и све их скаменио. Пошто је спасио мајку нежељеног брака, отишао је до храма богиње Атине и предао јој главу Медузе.[3]

Медузина глава


Галерија слика[уреди]


Референце[уреди]

  1. „Medusa”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 16. 4. 2018. 
  2. „Medusa”. Greek Mythology. Приступљено 16. 4. 2018. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Грејвс, Роберт. Грчки митови. Скопје : Табернакум, 2002. стр. 192—195. ISBN 9989-937-47-8. 

Спољашње везе[уреди]