Античка радионица у Наису
| Античка радионица у Наису | |
|---|---|
 Остаци, једне од две, античке радионице (лево од Бали-бегове џамије) | |
| Место | Ниш  |
| Саграђен | 4. век |
| Градитељ | Римљани |
| Тип структуре | радионица |
 Naissus | |
Античка радионица у Наису (лат. Naissus оfficina), била је једна од занатских радњи за обраду метала, о којима на Балкану веома мало зна. Једини податак о постојању радионице за израду металних предмета у Наису забележен је у познатом спису с краја 4. века (лат. Notitia dignitatum (or. X 37).
Историја[уреди | уреди извор]
Антички Наис, је био значајан стратешки, економски и урбани центар средњег дела Балканског полуострва. Истраживањима, случајним открићима и налазима у последњих 120 година, откривена је богата историјска прошлост града, његових архитектонских, сакралних и других споменика.[1] Међу бројним налазима значајни су покретни археолошки материјал откривен на муниципалној територији, који судећи по броју, разноврсности материјала, намени и квалитету израде, пружају добар увид у занатску продукцију нишких мајстора.[2]
Према историјским изворима, познатом спису (лат. Notitia Dignitatum (Or. X 37), с краја 4. века, у којем се, поред размештаја војних јединица у префектури Илирик и списка војних звања, наводе и градови у којима су постојале радионице за израду војне опреме (лат. fabricae armorum) у Наису је постојала радионица за израду металних предмета, и снабдевање јединица које су браниле границе Царства. Поред разлога војне природе, радионице су осниване и у градовима у чијој се околини лако долазило до ковног материјала – руде, у које је спадао вероватно и Наис, и који је био повезани са лимесом безбедним комуникацијама, ради пласмана произведених предмета.
- Оснивање и материјални остаци радионица
О времену њиховог оснивања, као и о специјалности нишке радионице, нема података. Од укупно 15 радионица које су често биле специјализоване за израду само одређених врста оружја (штитови, копља, мачеви), шест се налазило у источним областима префектуре, у градовима лат. Thessalonica, Naissus, Horreum Margi, Ratiaria, Marcianopolis и Adrianopolis.[3]
Иако су радионице биле државне, у њима нису радили само војници, као у доба раног Царства, већ и слободни грађани и занатлије, организовани у специјализована колегије (лат. collegia).[4][5] Судећи по бројним особеностима накита израђиваног од племенитих и неплеменитих метала, могуће је претпоставити да су у Наису, поред домаћих, радили и страни мајстори који су својим производима задовољавали укус и потребе његових становника.[6]
Са археолошких налазишта на ужем градском простору античког Наиса, за сада, поуздано утврђене локације само две радионице и то на простору турске Тврђаве, око Бали-бегове џамије и Арсенала.
- Године 1962. северно од Бали-бегове џамије, на дубини од 3 m откривена је мања пећ, а поред ње гвоздена алатка у облику дубље кашике на којој су, са спољне и унутрашње стране, били видљиви трагови злата, сумпора и пирита.[7]
- Истраживањима 1972. године северно од Арсенала, на дубини од 4,45 m откривени су остаци дела античке грађевине и део пећи за топљење метала. Од пећи је био очуван само доњи део са вертикалним отворима за довод ваздуха. У унутрашњости објекта, а у близини пећи, откривене су две оставе. У једној је, поред три бронзане посуде нађено и 10 крстастих фибула,[8] пет калупа од шамота за ливење металних посуда, делови статуета, разних аплика, дршки, бакарних жица, лимова и сл. Сви предмети су највероватније били похрањени у дрвену касету – сандук који се временом распао, што је видљиво по остацима заштитних дискова и брава. На многим предметима се уочавају трагови крпљења, а присуство калупа указује да је у питању део инвентара неког мајстора у чијој су се радионици израђивали и поправљали разноврсни метални предмети. У непосредној близини овог налаза откривена је и мања остава бронзаног новца, са најмлађим ковањем између 383. и 392. године.[9] Оба налаза су, по свој прилици, била покопана испод малтерног пода радионице, вероватно пред опасношћу од Гота који су у ово време пустошили ове области.[10]
Посредни подаци о постојању царске радионице за израду полуга и посуда од племенитих метала, вероватно у време свађа и борби Лицинија и Константина, око 316—317. године нађени су током археолошких радова у Нишу, и открића у збиркама у Румунији, Швајцарској, Немачкој, Бугарској и Америци.
- Рударство у околини Наиса као извор сировине
О рударству у околини Наиса у античко доба зна се веома мало. На постојање рудника индиректно указује топоним лат. Eraria, поменут у Прокопијевом делу лат. De aedificiis (IV 122, 36 ed. Haury).[11] У области Наиса, као и о муниципалним рудницима бакра југоисточно од града, пшостоје трагови на локалитетима око Горње и Доње Студене и Јелашнице (у којој су на потезу званом „Мртвило“ констатоване две кружне пећи са степеницама и жлебовима у стени, а око 100 m источно од њих налазио се вертикално усечен кружни улаз у рударско окно).[4][5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Дрча С., 1993 Римски царски градови и палате у Србији, Галерија Српске академије наука и уметности, Београд.
- ^ Дрча С., 2004 Археолошко благо Ниша од неолита до средњег века, Српска академија наука и уметности, Београд.
- ^ Velkov V., 1977 Cities in Trace and Dacia in Late Antiquity, Amsterdam
- ^ а б Симић В.: 1951, Историјски развој нашег рударства, Београд. 286-287
- ^ а б Душанић С.: 1977, Из историје римског рударства у Горњој Мезији I, Оловни слитак из Жуча, Arheološki vesnik, Ljubljana pp. 173
- ^ Слободан Дрча НИШКА РАДИОНИЦА (Naissus оfficina), Зборник, Народни музеј Ниш, број 22, Ниш, 2013. стр 10. YU ISSN YU ISSN 0352-8979
- ^ Симић В: 1951, Историјски развој нашег рударства, Београд. pp. 390
- ^ Јовановић А.: 1975, Крстообразне фибуле из античке збирке Народног музеја у Нишу, Зборник народног музеја VIII, Београд. стр. 235—245
- ^ Јовановић А.: 1975, Крстообразне фибуле из античке збирке Народног музеја у Нишу, Зборник народног музеја VIII, Београд. стр. 236
- ^ Слободан Дрча НИШКА РАДИОНИЦА (Naissus оfficina), Зборник, Народни музеј Ниш, број 22, Ниш, 2013. стр 11-13. YU ISSN YU ISSN 0352-8979
- ^ Баришић Ф.: 1955, Византијски извори за историју народа Југославије, Том I, Београд pp. 62
Литература[уреди | уреди извор]
- Андрејевић, Борислав, Стари записи о Нишу, Ниш 1997.
- Андрејевић Б. (1996). Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја. Ниш: Просвета
- Симоновић Д. et al. (1995). Енциклопедија Ниша: историја. Ниш, Градина: Просвета;
- Милић Д. et al. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1978 године. Ниш, Градина: Просвета
- Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд
- Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић;
- Ђуровић Љ., & Вучковић Н. (2013). Водич Историјског архива Ниш. Ниш: Пунта.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Античка радионица у Наису на Викимедијиној остави
