Антоан-Жозеф Дезалје д'Аргенвил

С Википедије, слободне енциклопедије
Антоан-Жозеф Дезалје д'Аргенвил
Лични подаци
Датум рођења(1680-06-01)1. јун 1680.
Место рођењаПариз,  Краљевина Француска
Датум смрти29. новембар 1765.(1765-11-29) (85 год.)
Место смртиПариз,  Краљевина Француска
Научни рад
ПољеХортикултура, Малакологија
Познат покњизи „Теорија и пракса вртларстава“

Антоан-Жозеф Дезалје д'Аргенвил (Antoine-Joseph Dezallier d'Argenville, 1680–1765) француски хортикултуриста и малаколог чувен по књизи "Теорија и пракса вртларстава".

Теорија и пракса вртларстава[уреди | уреди извор]

Боскети у књизи
La Théorie et la pratique du jardinage.
Партери у књизи
La Théorie et la pratique du jardinage.

У књизи Теорија и пракса вртларстава (La Théorie et la pratique du jardinage), која је анонимно публикована 1709, д'Аргенвил је сакупио искуства свог учитеља Ле Нотра, пруживши најбољи опис и теоретску обраду француских вртова. Она постаје кодекс за подизање вртова ван Француске, јер су до тада у Француској направљени сви значајни барокни вртови. Д'Аргенвил узима у разматрање све околности које сматра пресудним за оснивање врта. О томе да је вртна уметност домаћин свих других уметности и да уметник мора да има многоструко образовање Д'Аргенвил пише овако:

Четири основна правила за уређење вртова по д'Аргенвилу су:

  1. уметност треба да чини уступке природи, тј. да јој се до извесне мере повинује;
  2. врт не сме да је у сенци;
  3. врт не сме да је превише разоткривен;
  4. остварени део врта треба да делује као да је много већи од својих стварних размера.

У погледу саме композиције д'Аргенвил разликује следеће главне просторне елементе француских барокних вртова:

  1. Партер
  2. Главну перспективу
  3. Plat-bandе (тракасте цветне леје)
  4. Алеје
  5. Bois et bosquetes (шуме и шумарци) и
  6. Декоративне елементе

Литература[уреди | уреди извор]

  • Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4

Спољашње везе[уреди | уреди извор]