Антоним

Из Википедије, слободне енциклопедије

Антоними су речи супротног значења[1], нпр.

  • црно-бело,
  • ноћ-дан,
  • лето-зима,
  • лаж-истина,
  • тврд-мек,
  • горе-доле

У лексичкој семантици, антоними су парови речи са инхеретно некомпатибилним бинарним односом. Појам некомпатибилности се овде односи на чињеницу да једна реч има супротно значење од друге.

Антоними су често симултано различити и слични по значењу. Они се типично разликују само у једној димензији значења, али су слични у већини других погледа. Постоје речи које немају супротност. На пример, животињске и биљне врсте немају бинарно супротне речи (осим могућих полних супротности као што је лав/лавица, итд.).

Антонимски пар[уреди]

Антонимски пар чине оне речи чија се значења супротстављају једно другом. Такви парови могу настати  творбом речи, на пример: рад – нерад; људски – нељудски. Немају све речи одговарајуће парове супротног значења.

Подела антонима[уреди]

  • Антоними се деле на једнокоренске и разнокоренске у зависности од тога да ли су у творбеној вези.

Једнокоренски антоними имају исти корен и често се добијају додавањем префикса не- , без- , а- , против- (моралан – неморалан; миран - немиран; плодан – бесплодан; законит – противзаконит). Није антоним свака реч добијена на овај начин.

Разнокоренски антоними немају исти корен речи (сув - мокар; тих – гласан; мушкарац – жена; лево - десно; говорити -ћутати; истина - лаж).

  • Друга подела антонима врши се у односу на то да ли су им супротстављена основна или секундарна значења. На основу тога разликују се прави и неправи антоними.

Прави антоними су они код којих су супротстављена основна значења лексема (млад –стар; дан – ноћ; жив – мртав,...). Ово подразумева да су две лексеме  у антонимном односу и ван контекста. Прави антоними увек припадају истој врсти речи. 

Неправи антоними су они код којих се основном значењу (или секундарном) једне лексеме супротставља секундарно значење друге лексеме. Такве лексеме су антоними само у одређеном контексту (придеви суво и сирово су антоними у случају када се односе на именицу дрво)

Литература[уреди]

  • Crystal, David. (2003). A dictionary of linguistics and phonetics (5th ed.). Malden, MA: Blackwell Publishing.
  • Cruse, D. Alan. (1986). Lexical semantics. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Cruse, D. Alan. (1992). Antonymy revisited: Some thoughts on the relationship between words and concepts. In A. J. Lehrer & E. F. Kittay (Eds.), Frames, fields, and contrasts: New essays in semantic and lexical organization (pp. 289–306). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
  • Cruse, D. Alan. (2002). Paradigmatic relations of exclusion and opposition II: Reversivity. In D. A. Cruse, F. Hundsnurscher, M. Job, & P.-R. Lutzeier (Eds.), Lexikologie: Ein internationales Handbuch zur Natur und Struktur von Wörtern und Wortschätzen: Lexicology: An international handbook on the nature and structure of words and vocabularies (Vol. 1, pp. 507–510). Berlin: De Gruyter.
  • Cruse, D. Alan. (2004). Meaning in language: An introduction to semantics and pragmatics (2nd ed.). Oxford: Oxford University Press.
  • Cruse, D. Alan; & Togia, Pagona. (1995). Towards a cognitive model of antonymy. Journal of Lexicology 1, 113-141.
  • Davies, M. (2007) ‘The Attraction of Opposites: The ideological function of conventional and created oppositions in the construction of in-groups and out-groups in news texts’, in Jeffries, L., McIntyre, D. and Bousfield, D. (eds) Stylistics and Social Cognition, pp. 79–100.
  • Jeffries, L. (2009, forthcoming) Opposition in Discourse: The Construction of Oppositional Meaning London: Continuum.
  • Jones, S. (2002), Antonymy: A Corpus-based perspective London and New York: Routledge.
  • Lehrer, Adrienne J. (1985). Markedness and antonymy. Journal of Linguistics, 21, 397-421.
  • Lehrer, Adrienne J. (2002). Paradigmatic relations of exclusion and opposition I: Gradable antonymy and complementarity. In D. A. Cruse, F. Hundsnurscher, M. Job, & P.-R. Lutzeier (Eds.), Lexikologie: Ein internationales Handbuch zur Natur und Struktur von Wörtern und Wortschätzen: Lexicology: An international handbook on the nature and structure of words and vocabularies (Vol. 1, pp. 498–507). Berlin: De Gruyter.
  • Lehrer, Adrienne J.; & Lehrer, Keith. (1982). Antonymy. Linguistics and Philosophy, 5, 483-501.
  • Lyons, John. (1963). Structural semantics. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Lyons, John. (1968). Introduction to theoretical linguistics. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Lyons, John. (1977). Semantics (Vol. 1). Cambridge: Cambridge University Press.
  • Mettinger, Arthur. (1994). Aspects of semantic opposition in English. Oxford: Clarendon Press.
  • Murphy, M. Lynne. (2003). Semantic relations and the lexicon: Antonymy, synonymy, and other paradigms. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Palmer, F. R. (1976). Semantics: A new outline. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Saeed, John I. (2003). Semantics (2nd ed.). Malden, MA: Blackwell
  • Кликовац, Душка (2015). Српски језик 3 (за трећи разред гимназија и средњих стручних школа). Београд : Едука. ISBN 978-86-6013-255-2
  • Ломпар, Весна; Антић, Александра (2015). Граматика : српски језик и књижевност за трећи разред гимназија и средњих стручних школа. Београд : Klett. ISBN 978-86-7762-639-6
  • Летић, Добрила; Вуксановић, мр Јован (1998). Српски језик и књижевност од 5. до 8. разреда основне школе. Београд : Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Милошевић, Милош (1996). Граматика и књижевност у основној школи (приручник за припрему пријемног испита за ученике VIII разреда и самостално учење за ученике V, VI и VII разреда). Београд : „Драганић“. ISBN 86-441-0076-9

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. Граматика : српски језик и књижевност за трећи разред гимназија и средњих стручних школа. Београд. стр. 47. ISBN 978-86-7762-639-6.