Атмосфера

Атмосфера је гасни омотач око небеских тела.[1] Нека небеска тела немају атмосферу. Већина планета има неки облик атмосфере, а ређе плиновити омотач могу имати и неки месеци попут Титана који кружи око Сатурна.[2][3] Атмосфера није статички систем око небеских тела, већ се мења у времену (посматрано на скали геолошких раздобља попут еона и ера). На пример, атмосфера Земље у њених првих 500 милиона година значајно се разликовала од данашње, с доминацијом отровних сумпорних и азотових спојева. Такође, сматра се да је Марс у првих неколико стотина милиона година своје геолошке историје имао знатно гушћу атмосферу неголи је то данас случај, но због мале масе планета, деловања Сунчева ветра и хладноће већи део је однесен у међупланетарни простор или је замрзнут.[4]
Земаљска атмосфера се састоји од пет слојева: тропосфера, стратосфера, мезосфера, термосфера и егзосфера.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Географија - Атмосфера”. www.geografija.in.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-01-17.
- ^ Ingersoll, Andrew P. (1990). „Dynamics of Triton's atmosphere”. Nature (на језику: енглески). 344 (6264): 315—317. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/344315a0.
- ^ Lorenz, Ralph D. (2014). „Titan: Interior, surface, atmosphere, and space environment, edited by I. Müller-Wodarg, C. A. Griffith, E. Lellouch, and T. E. Cravens. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 2014, 474 p. $135, hardcover (ISBN #978-0521199926).”. Meteoritics & Planetary Science (на језику: енглески). 49 (6): 1139—1140. ISSN 1945-5100. doi:10.1111/maps.12317.
- ^ Jin, Shuanggen; Haghighipour, Nader; Ip, Wing-Huen (2014-11-27). Planetary Exploration and Science: Recent Results and Advances (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-3-662-45052-9.