Атријум (архитектура)

С Википедије, слободне енциклопедије
Атријум са мозаиком у Пели, Грчка

Атријум (од латинске речи atrium) је централни отворен простор између зграда, централно двориште у античко доба, тј., централни простор римске куће, односно унутрашње двориште опасано тремовима на које се отварају одељења за становање.[1] У ранохришћанској архитекутри правоугаоно, квадратно двориште из којег се улазило у нартекс. Тремови су били постављени око отвореног простора са западне, северне и јужне стране. У средини атријума налазила се чесма или бунар (кантхарус).[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Несторовић 1952, стр. 499–504
  2. ^ Ђ. Бошковић (1962) Архитектура средњег века, Народна књига, Београд

Литература[уреди | уреди извор]

  • Несторовић, Богдан Н. (1952). Архитектура Старог века (Архитектура). Београд, Србија, Југославија: Научна књига. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]