Мозаик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Mozaik

Мозаик је сликарска техника украшивања зидова, подова, сводова и купола орнаменталним или фигуралним композицијама састављенима од разнобојних коцкица квадратног или неправилног облика од камена, глазиране керамике, стакла, цигле, седефа, метала или пластике. Ове коцкице (такозване тесаре, лат. tesserae[1]) се, у складу са претходно сачињеним нацртом, утискују у још свеж малтер, гит или цемент, а када се подлога стврдне, мозаик се полира и бруси, што доприноси чврстоћи и трајности дела. У техници мозаика, осим зидних слика, израђују се и иконе, накит, обредне маске.[2]


Историјски развој мозаика[уреди]

Најстарији познати мозаици датирају још из 8. века пре нове ере,[1] из Месопотамије, одакле су се преко Сирије и Мале Азије ширили на Запад, где се ова техника развила у Грчкој у доба хеленизма, а затим и у римској уметности.[2]

Најстарији мозаици у боји од глинених лоптица пронађени су у Вавилону и потичу из 4. века п. н. е. У 5. веку п. н. е. у Грчкој су израђивани мозаици од белих и црних облутака. Мозаици у боји који су могли да имитирају илузионизам и светлосне ефекте појављују се у доба хеленизма.

У антици су биле познате две технике израдбе мозаика: opus tessellatum (техника слагања коцкица неједнаке величине) и opus vermiculatum (техника слагања коцкица исте величине).[2]

Значајно изражајно средство мозаици су били у римској уметности и то пре свега подни мозаици. Подни мозаик (грчки: λιϑόστρωτον, латински: pavimentum) израђивао се претежито од камених коцкица, а зидни мозаик од стаклених. Инкрустирање (украшавање спољних и унутрашњих зидова плочама од скупоцених материјала[3]) скупоцјенога мермера и разнобојног камења назива се венецијански мозаик, а израђивао се нарочито у доба ренесансе и барока.[2]

Пуни процват мозаик је доживео у ранохришћанској и византијској уметности.[2] Употребом златних плочица мозаици су добили нови карактер и пре свега се користе за украшавање таваница и зидова.

Са превазилажењем Maniera greca у периоду тречента опада и интересовање за мозаике. Тек је југендстил донео привремено оживљавање интересовања за мозаик.

Осим у сакралном простору у 20. веку уметност мозаика је играла значајнију улогу у социјалистичком реализму и мурализму.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Енциклопедија Британика (2005). стр. 195-196.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „mozaik”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 16. 1. 2018. 
  3. ^ „inkrustacija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 16. 1. 2018. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]