Мозаик

Уколико сте тражили српски научно-популарни часопис, погледајте чланак MozaIQ.

Mozaik

Мозаик Архангела Михаила (српска црква Свeтог Спиридона у Трсту)

Детаљ мозаика Архангела Михаила (српска црква Свeтог Спиридона у Трсту)

Mонументални мозаик „Нептунов тријумф“ (13 х 8 m) највећи вертикални мозаик на свету (Музеј Бардо)

Мозаик је сликарска техника украшивања зидова, подова, сводова и купола орнаменталним или фигуралним композицијама састављенима од разнобојних коцкица квадратног или неправилног облика од камена, глазиране керамике, стакла, цигле, седефа, метала или пластике. Ове коцкице (такозване тесаре, лат. tesserae) се, у складу са претходно сачињеним нацртом, утискују у још свеж малтер, гит или цемент, а када се подлога стврдне, мозаик се полира и бруси, што доприноси чврстоћи и трајности дела. У техници мозаика, осим зидних слика, израђују се и иконе, накит, обредне маске.

Историјски развој мозаика

Најстарији познати мозаици датирају још из 8. века пре нове ере, из Месопотамије, одакле су се преко Сирије и Мале Азије ширили на Запад, где се ова техника развила у Грчкој у доба хеленизма, а затим и у римској уметности.

Најстарији мозаици у боји од глинених лоптица пронађени су у Вавилону и потичу из 4. века п. н. е. У 5. веку п. н. е. у Грчкој су израђивани мозаици од белих и црних облутака. Мозаици у боји који су могли да имитирају илузионизам и светлосне ефекте појављују се у доба хеленизма.

У антици су биле познате две технике израдбе мозаика: opus tessellatum (техника слагања коцкица неједнаке величине) и opus vermiculatum (техника слагања коцкица исте величине).

Значајно изражајно средство мозаици су били у римској уметности и то пре свега подни мозаици. Подни мозаик (грчки: λιϑόστρωτον, латински: pavimentum) израђивао се претежито од камених коцкица, а зидни мозаик од стаклених. Инкрустирање (украшавање спољних и унутрашњих зидова плочама од скупоцених материјала) скупоцјенога мермера и разнобојног камења назива се венецијански мозаик, а израђивао се нарочито у доба ренесансе и барока.

Пуни процват мозаик је доживео у ранохришћанској и византијској уметности. Употребом златних плочица мозаици су добили нови карактер и пре свега се користе за украшавање таваница и зидова.

Са превазилажењем Maniera greca у периоду тречента опада и интересовање за мозаике. Тек је југендстил донео привремено оживљавање интересовања за мозаик.

Осим у сакралном простору у 20. веку уметност мозаика је играла значајнију улогу у социјалистичком реализму и мурализму.

Види још

• Римска мозаичка уметност
• Зидно сликарство

Литература

• ЕНЦИКЛОПЕДИЈА БРИТАНИКА, Л-М. Београд: Народна књига. 2005. ISBN 86-331-2117-4. COBISS.SR 124524812

Спољашње везе

• Српски мозаичари чекају великог владара („Политика“, 17. децембар 2015)