Афрички слон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Афрички слон
Elephant near ndutu.jpg
Афрички слон
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Proboscidea
Породица: Elephantidae
Род: Loxodonta
Биномијална номенклатура
Loxodonta africana
(Blumenbach, 1797)
African Elephant distribution map with labels.svg
Ареал распрострањења афричких врста слонова

Афрички слон (лат. Loxodonta africana) је највећи копнени сисар на свету и највећи у роду Loxodonta којем још припада и афрички шумски слон. Раније су ове две врсте биле класификоване као једна.

Опис[уреди]

Афрички слон је огромна животиња. Дужина тела се обично креће од 6 до 7.3 метара, а високи су од 3 до 3.5 метара до рамена. Теже између 7.000 и 10.000 килограма. Године 1955. у Анголи је убијен досада највећи измерен слон - био је то мужјак тежак преко 12 тона и висок 4.2 m. Његово тело је изложено у Природњачком националном музеју у Вашингтону.

Слонове карактерише велика глава на којој се налазе два велика уха која покривају рамена и одају сувишну топлоту; дугачка и мишићава сурла; упадљиве беле кљове које поседују оба пола и кратак врат. Имају ваљкасто, гломазно тело које почива на четири дугим и тешким ногама и на чијем крају се налази релативно кратак реп са црним длакама.

Кљове за годину дана порасту између 15-18 cm. Сурла коју сачињава више од сто мишића тежи око 150 kg, настала је спајањем горње усне и носа и еволуирала у невероватно покретан и осетљив орган мириса и додира и врло корисно оруђе.

Животиња је заштићена тешким али савитљивим слојем сиво-браон коже. Задње ноге имају три прста који формирају копито, док број на предњим ногама варира између четири и пет.

Станиште[уреди]

Станишта у којима живе врло су различита. Живе претежно у саванама, често их се среће и у мочварама и речним долинама. Ретко залазе у шуме, то је станиште шумских слонова, а у правилу не настањују пустиње. Једини је изузетак пустиња Намиб у којој живи једна популација која се прилагодила тим условима. Поред тога, слонове се може срести и у планинама до висине од 5.000 м, али су они ипак животиње низина.

Јако мало врста може прилагодити свој властити околини као што то слонови могу. Они уништавају грмље, извлаче стабла до корења и гомилају блато што може довести до ерозије. Ово уништење такође претвара шумовита подручја у травњаке који су потребни животињама које пасу. Слонови стварају водене јаме копањем у сувим коритима реке. Облажу се блатом с ивица водених извора како би се заштитили од сунца и паразита и тако повећавају водене јаме. Они могу "направити" нове, али и повећати постојеће пећине у потрази за неопходним минералима и, нарочито, соли. Те шпиље користе као станиште и склониште за многе, различите врста. Када слонови ходају, они ускомешају кукце што користе птице које се хране кукцима, али и оне које једу сјеме биљки које пролази кроз пробавни сустав слонова непробављено.

Афричка јајаста биљка (Solanum aethiopicum) расте само након што прође кроз њихов пробавни сустав и буде огнојена слоновском балегом.

Начин живота и размножавање[уреди]

Животни век слонова један је од најдужих у свету сисаваца – око седамдесет година. Њихова се старост може одредити успоређивањем висине тела или дужине кљова с водећом женком крда (матријарх). Ту су и комплицираније методе као што је мерење масе очне леће слона који је недавно умро. Њихове се уши савијају према телу током старења. Такође могу оболити од артритиса, туберкулозе или крвних болести као што је септикемија (тровање крви). Случајна смрт може наступити ако слон падне низ брег или ако изгуби борбу с другим слоном. Смрт изазвана криволовом премашује било какве природне или случајне разлоге угинућа код слонова.

Афрички слонови путују дању или ноћу у нетериторијалним крдима која могу достићи и бројку од 200 слонова, чак и стотине током киша. Њихово се друштво темељи на социјалној матријархијској заједници. Матријарх је најстарија женка која води клан који обично чини од 9 па до 11 слонова. Само су блиско сродне женке и њихово потомство дио овог крда зато што мужјаци једном када постану полно зрели напуштају крдо у којем су рођени и одрасли, и настављају самотњачки живот. Добробит крда овиси о водству матријарха. Она одлучује када се одмарају, купају, једу или пију, те када треба напустити неко подручје јер су резерве хране исцрпљене. Поред тога, о сећању матријархиње зависи судбина крда у раздобљима велике суше. Она се тада мора сетити места на којем је била у младости, а где је сигурно да ће крдо наћи воду.

Како матријархиња почиње бити ограничена старењем, око 50-60 године, следећа је најстарија женка у крду замењује и она бива или напуштена или сама одлази. Женке у крду вежбају мајчинство тако што бивају заменске мајке младунчади других слоница. Док одрасли спавају, ове "заменске" мајке морају заштити бебе и вратити их ако одлутају предалеко. Мужјаци остављају крдо када достигну полну зрелост и путују сами или у крду других младих мужјака. Око двадесет и пете године почињу се такмичити за женке. Слонови демонстрирају своју доминацију дизањем главе, сурле и ушију. Такође ударају ушима, тресу главом, тутњају и раде звукове сличне труби. Подчињеност показују равнањем ушију, спуштањем главе, колебањем и трљањем очију.

Афрички слонови типично су активни током дана, али крда у подручјима високе људске активности често постају примарно ноћне животиње.

Звери[уреди]

Већина одраслих слонова није угрожена од звери. Криволовци су једини предатори одраслих слонова, али се може догодити да понеко младунче уграбе лавови или хијене. Ако осете близину звери, највећи слонови инстиктивно окупљају младунчад на хрпу око матријарха. Затим обликују кругове око групе рањивијих припадника крда, који чине заштиту коју звери не могу пробити.

Исхрана[уреди]

Слонови једу вегетацију као што је лишће, корење, кора дрвета, трава и воће. Сваки дан они могу појести од 100 до 300 килограма хране и попити и до 190 литара воде. Тијеком кишних раздобља слонови једу траву и биље слично папирусу (Cyperus papyrus) и биљку звану "мачји реп" (Typha augustifolia). Током сушних раздобља у савани једу лишће скупљено с трновитих стабала, често акација, и грмља. Мочваре су задње место где ће ићи по храну због тога што мочварна вегетација садржи мало храњивих ствари. Додуше, умирући су слонови често нађени у овим подручјима због тога што је ова вегетација мекша, а старим слоновима често недостају зуби.

Размножавање[уреди]

Слонови немају специфичну сезону парења. Током кишних раздобља репродукцијска је стопа виша док сушни услови резултирају нижом репродукцијском стопом. Након раздобља скотности које траје 22 месеца, рађа се једно младунче тешко око 120 до 130 килограма. Двоје је младунчади реткост. Кратко време након рођења, оно је већ способно инстиктивно пратити своју мајку. Женке имају младунче сваких четири до девет година. Старија се младунчад одвикава од сисања неколико месеци пре него што се окоти сљедећи младунац. Полну зрелост женка достиже у доби између 10 и 12 година.

Однос људи и слонова[уреди]

Слонови у јужној Африци

Људи су раније извлачили корист од слоноваче која је била употребљена за накит, скулптуре, типке за клавире и оружја. Њихова кожа је понекад била употребљена за одећу и покриваче, а локални људи јели су њихово месо.

Екотуристичке активности омогућиле су да се афрички слонови виде у дивљини и управо то омогућује значајне изворе прихода за неке регионалне економије у Африци.

Слонови једу дневно велике количине хране, а често у свом природном станишту због његовог уништавања од стране људи, више не могу пронаћи довољне количине. Лутање у потрази за храном понекад резултира уништењем усева и оштећивањем села, што са собом доноси нетрпељивост и огорчење месног становништва.

Статус угрожености[уреди]

Акт о очувању афричког слона из 1988. године данас се проводи, а он забрањује било какво трговање слоновачом. Статус врсте промењен је на ЦИТЕС-овој листи, то јест прије је била дозвољена контролирана трговина слоноваче, а сада је потпуно забрањена.

Иако неки програми очувања слонова нуде награде и накнаду штете коју почине слонови на усевима, људи су учинили помаке како би очували слонове и научили живели заједно с њима без икакве новчане награде. Станице које се баве очувањем слонова постоје у Африци, а друштва која их подупиру постоје диљем свијета у Камеруну, Енглеској, Немачкој, Кенији, Низоземској, Шри Ланки, Јужноафричкој републици, Зимбабвеу, Шведској, Танзанији, Тајланду и у Сједињеним Америчким Државама. Неки паркови и друга подручја која људи све више насељавају, морају контролирати број слонова такозваним контролираним убијањем или их расељују на подручја која их немају довољно, јер екосистем на одређеном подручју може без трајних посљедица прехранити само одређени, ограничени број слонова.

Извори[уреди]

  1. African Elephant Specialist Group (2004). Loxodonta africana. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 11 May 2006. Database entry includes a range map and a lengthy justification of why this species is vulnerable

Спољашње везе[уреди]