Ајка (српска народна књижевност)
Ајка[1] (Ајкуна, Хајка, Хајкуна, Куна) је често женско име у народним песмама за лепу, заводљиву муслиманку: Ајка Шаренгаћа, Хајка Атлагића и сл.
Песма „Хајка Атлагића и Јован бећар"[2] је обрада теме о опклади момка и девојке „да спавају да се не дирају“ и као пример за прерастање романсе у новелистичку епику, карактеристичну за српску епску поезију. У овој песми Хајка Атлагића се везује за Равне котаре и Атлагића кулу, посед познате беговске породице, а која је уништена током Морејског рата. Песма се догађа у ускочком амбијенту и у њој је битно њено опредељење јунаку песме упркос његовом националном пореклу.
Хајка је султанова ћерка у романси „Јово чобанин и царева кћер"[3] коју јунак без њеног пристанка одводи у планину. У овој је песми важно њено духовито и метафорично откривање еротских чари живота са чобанином.
Блидолика Ајка је по традицији познавалац муслиманских епских песама.
Ајка у народним песмама[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Радмила Пешић и Нада Милошевић-Ђорђевић, Народна књижевност, Вук Караџић, Београд, 1984, стр. 11
- ^ Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, трећа књига у којој су пјесме јуначке срењијех времена, Просвета, Београд, 1958, стр. 19.
- ^ Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига пета у којој су различне женске пјесме (државно издање), Београд, 1898, стр. 551.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Adam Mickjevič, O srpskoj narodnoj poeziji, Narodna knjiga, Cetinje, 1955, urednik: Božidar Pejović, Štampa i povez: Štamparsko preduzeće „Obod”, Cetinje.
- Dragutin Mićović, Severnoarbanaske i srpskohrvatske deseteračke junačke narodne pesme, izvor: "Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine.
- Нада Милошевић-Ђорђевић, Народна књижевност