Базука
Базука (енгл. Bazooka) је назив за ручни ракетни противоклопни бацач развијен у САД током Другог светског рата. Ово оружје је представљало својеврсну иновацију у пешадијској борби. Испаљивао је високо експлозивне противоклопне гранате намењене за уништавањ тенкова, оклопних возила, бункера.
Опис и развој
[уреди | уреди извор]Базуку је изумео амерички физичар и иноватор Роберт Годард за потребе америчке војске као бестрзајно противоклопно оружје. Годард је овај систем развио за време Првог светског рата 1918. године, у чему је учествовао и др. Клеренс Хикман. Оружје, међутим, није било уведено у оперативну употребу због завршетка рата.
Развој кумулативне гранате је започет за време истраживања америчког физичара Чарлса Едварда Монроа 1880. Касније, у периоду између два светска рата, САД су развијале противоклопно оружје у виду ручних граната и тромблонских мина које су испаљиване из пушака М1903 Спрингфилд, M1 Garand, итд.[1] Овај систем је модификацијом, коју је извео Едвард Ул уводећи кумулативну гранату, уведен у оперативну употребу 1942. године.
Други светски рат
[уреди | уреди извор]Базука је први пут употребљена током Операције Бакља, приликом савезничког искрцавања у северну Африку. Међутим, генерал Двајт Д. Ајсенхауер је био разочаран због недостатка искуства војника који су користили ово оружје.[2]
Немци су дошли до неколико примерака базуке од Црвене армије и приликом операције Бакља, након чега су развили своје властито оружје, Панцершрек(нем. Panzerschreck). Оно је имало већи калибар, знатно већи домет и побољшану гранату. Војска САД је била у прилици да истовремено користи и Базуку, и Панцершрек против немачких тенкова Пантер. Касније су увидели да је решење Панцершрека знатно ефикасније од оригиналне Базуке по питању уништавања оклопа. Посада која се служила овим оружјем је била врло рањива, због излагања непријатељској ватри, али и након испаљивања, због великих барутних гасова који су откривали њихов положај.
У другој половини рата, војска САД је имала знатно више искуства са системом и развили су успешну тактику против непријатељских тенкова. При гађању, посада је заузимала знатно виши положај у односу на непријатељске тенкове, и потом их уништавали поготком у мотор. Током битке код Аракурта у Француској 1944. америчка војска је монтирала 2-3 базуке испод крила школског авиона Пајпер Ј-3, чиме су уништили 6 немачких тенкова.
Корејски рат
[уреди | уреди извор]По узору на Панцершрек, САД су развиле нову верзију Супер Базука (енгл. Super Bazooka), калибра 90 mm. Супер Базука је имала знатно већи домет, али је била 20% лакша од Панцершрека. Старије верзије, М1 и М9, нису биле успешне против севернокорејских тенкова Т-34. Овај систем су током Корејског рата користили и Кинези против аричких тенкова М4 Шерман и М46 Патон.
Вијетнамски рат
[уреди | уреди извор]М20 Супрер Базука је коришћена од стране америчких маринаца у почетку рата. Касније је замењена савременијим бестрзајним топовима М67 и бацачима М72 ЛАВ. Јужнновијетнамске снаге су користиле овај систем до краја 1960-их година.
Остали сукоби
[уреди | уреди извор]Базука је коришћена током Португалског колонијалног рата, али и током кампања у Индокини и Африци.
Верзије
[уреди | уреди извор]М1 "Базука"
[уреди | уреди извор]- Дужина цеви: 1370 mm
- Калибар: 57 mm
- Тежина: 5,9 kg
- Ефективни домет: 140 m
- Максимални домет: 370 m
- Посада: 2 војника
М1А1 "Базука"
[уреди | уреди извор]- Дужина цеви: 1370 mm
- Калибар: 57 mm
- Тежина: 5,8 kg
- Ефективни домет: 140 m
- Максимални домет: 370 m
- Посада: 2 војника
М9/М9А1 "Базука"
[уреди | уреди извор]- Дужина цеви: 1550 mm
- Калибар: 57 mm
- Тежина: 6,5 kg
- Ефективни домет: 110 m
- Максимални домет: 460 m
- Посада: 2 војника
М20 "Супер Базука"
[уреди | уреди извор]- Дужина цеви: 1524 mm
- Калибар: 90 mm
- Тежина: 5,9 kg
- Ефективни домет: 180 m
- Максимални домет: 913 m
- Посада: 2 војника
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Free Web Hosting, Free Website Builder, Make a Website”. Архивирано из оригинала 31. 7. 2008. г. Приступљено 27. 2. 2019.
- ^ Green, Michael; Green, Gladys (2000). Weapons of Patton's Armies. Zenith Imprint Press. ISBN 978-0-7603-0821-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bayonet strength, Infantry Anti-Tank Weapons, 150m, Архивирано из оригинала 31. 7. 2008. г.
- Dunlap, Roy F (1948), Ordnance Went Up Front, Samworth Press.
- Green, Michael; Green, Gladys (2000), Weapons of Patton's Armies, Zenith Imprint Press, ISBN 978-0-7603-0821-9
- Hoffman, Jon T. (editor) (2011). A History of Innovation: U.S. Army Adaptation in War and Peace. Military Bookshop. стр. 73. ISBN 978-1780392899.
- Infantry Weapons, Jane, 1995—96
- Kleber, Brooks E; Birdsell, Dale (12. 12. 2001) [1966], „XIV. The Flame Thrower In The Pacific: Guadalcanal to the Marshall Islands”, The Chemical Warfare Service: Chemicals in Combat (online изд.), Washington, DC, United States: Office of the Chief of Military History, Department of the Army, Архивирано из оригинала 29. 04. 2009. г., Приступљено 27. 02. 2019
- „Grenades through RPGs”, Weaponology (programme), Military Channel, 18. 11. 2008
- Rottman, Gordon L. (2012). The Bazooka. Osprey Publishing. ISBN 978-1849088015.
- Wiener, Friedrich (1987). The armies of the NATO nations: Organization, concept of war, weapons and equipment. Truppendienst Handbooks Volume 3. Vienna: Herold Publishers.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- "How the Bazooka Team Stops Them", December 1943, Popular Science article on the early M1 Bazooka with rare photos
- 3.5 inch Super Bazooka instructions - 1965 Marine Guide Book Manual
- Anti-Tank Rocket M6 Bazooka
- 90th Infantry Division Preservation Group page on Bazookas and Equipment
- New GI Weapons, October 1950, Popular Science see pages 98 and 99