Беинит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лична карта:
  • Име: челик
  • Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.
  • Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години)
Физичко-хемијске особине:
Алотропске модификације железа:
Микроконституенти у челику и гвожђу:
Фазе легура гвожђа

Аустенит (γ-гвожђе; чврсто)
Баинит
Мартензит
Цементит (Fe - карбид; Fe3C)
Ледебурит (ферит - еутектички цементит, 4,3% угљеника)
Ферит (α-гвожђе; меко)
Перлит (88% ферит, 12% цементит)
Сфероидит

Врсте челика

Угљенични челик (до 2,1% угљеника)
Нерђајући челик (легура са хромом)
ХСЛА челик (високо чврсти нисколегирани челик)
Алатни челик (врло тврд; термички обрађен)

Остали материјали на бази гвожђа

Ливено гвожђе (>2,1% угљеника)
Прерађено гвожђе (скоро без угљеника)
Дуктилно гвожђе

Фазни дијаграм Fe-C, показује еутектоидну температуру и састав при којима се формира беинит

Беинит (по енглески: E. C. Bain) је прелазна микроструктура која се појављује током термичке обраде угљеничних челика. Ствара се на температурама које леже између температура стварања перлита и темпаратура стварања мартензита.

Структура и особине[уреди]

Ставрање перлита је чисто дифузиони процес (реконструктивни процес), док се стварање мартензита одвија бездифузионо (смицајни процес). Као је већ поменуто беинит је прелазно стање стварање, односно комбинација дифузионих и бездифузионих фазних промена. Коначан изглед микроструктуре беинита зависи у највећој мери од брзине хлађења, масеног удела угљеника, односно масеног удела осталих легирајућих елемената. Беинит се, као и перлит, састоји из ферита и цементита (Fe3C). Разликује се од класичног ферита по облику зрна тзв. „беинитног ферита“, као и по облику, расподели и величини цементита исталоженог у феритној основи. У основи беинит се дели на две подгрупе: тзв. гроњи беинит (груби беинит) и доњи беинит (фини беинит). Као у случају мартензита и беинит због своје природе настанка, која укључује дифузионе и недифузионе (у овом случају смицајне) процесе, није присутан на фазном дијаграму Fe3C. У ту сврху се користе изотермални, односно тзв. ТТТ дијаграми (енглески: Time-Temperature-Transformation).

Погледај[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература:[уреди]

  • H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005